RUSKO SVINJARSTVO: trenutno stanje i tendencije razvoja (2000-2004)

Relativno povoljni ekonomski uslovi za razvoj svinjarstva u Rusiji u periodu 2000-2003 doprineli su značajnom oživljavanju ove privredne grane, ali se u 2004 situacija opet dosta pogoršala.

Veliki podbačaj prinosa kojim se završila prošlogodišnja žetva žitarica i drastično i neopravdano povećanje uvoza mesa rezultirali su ogromnim (2,5 puta) rastom cena na furažno žito, koje, kao što je poznato, u najvećoj meri utiče na proizvodnu cenu svinjskog mesa. U isto vreme, cene živih svinja ostale su bez izmena što je dovelo do toga da su farme svinja počele da posluju s gubitkom, što je još više produbilo njihov i ovako dosta težak finansijski položaj. Odsustvo sistema administrativne kontrole i regulacije cena na tržištu žitarica dovelo je, s ekonomske tačke gledišta, do apsurdne situacije. Tako, na primer, proizvodna cena 1 tone žitarica kod proizvoðača ne košta više od 1700 rubalja (= 47 Evro), maloprodajna cena 2250 rubalja (=62 Evro) a farme svinja su prinuðene da kupuju furažne žitarice po ceni koja premašuje čak 5000 rubalja (=138 Evro), t.j., 2,2 puta skuplje.

Odnos cena izmeðu furažnog žita i svinjetine na unutrašnjem tržištu je dva puta niži od optimalnog koji bi omogućio rentabilnu proizvodnju u ovoj tradicionalnoj privrednoj grani.

Takoðe ozbiljnu pretnju stabilnom i efektivnom funkcionisanju svinjarstva u Rusiji predstavljaju velike količine uvezanog svinjskog mesa po dempingovim cenama. U periodu 2000-2003 uvoz svinjetine se uvećao tri puta, istovremeno na svinjetinu domaće proizvodnje velikoprodajne cene su smanjene na 25-30%, što se naprotiv nije odrazilo na maloprodajnim cenama mesa i mesnih preraðevina, koje nastavljaju da rastu. Odluka Vlade Ruske Federacije o kvotama i ograničenjima uvoza svinjskog mesa od 01.04.2003g. nije imala preveliki uticaj na stabilizaciju unutrašnjeg tržišta mesa. Uvoznici su požurili da do tog datuma uvezu znatno veće količine mesa nego ranije i tako stvorili zalihe na nekoliko meseci unapred. Pri tom, količine uvezene svinjetine na 10-12% premašuju obim proizvodnje na ruskim farmama iako one imaju potencijal udvostručenja proizvodnje. Novonastala situacija negativno se odražava ne samo na krupne farme svinja već i na sitna domaćinstva, gde se proizvode dve trećine celokupnog obima proizvodnje. Na žalost potvrðuju se najgore prognoze o stanju u ovoj oblasti proizvodnje. Broj svinja u velikim farmama na dan 01.07.2004 se smanjio u poreðenju sa prošlim letom za 1,3 miliona glava (15%), pri tom što nekontrolisano idu pod nož matična stada. Nepomerno visoke cene na stočnu hranu smanjili su zainteresovanost seoskog stanovništva na uzgoj svinja. Dok je u periodu 2001-2003 beležen veliki rast proizvodnje svinjetine (brojčanost svinja se uvećana za 15%), u 2004 godini brojčanost se smanjila skoro za 700 hiljada komada u odnosu na prošlu godinu. Krupna farma svinja «Vladimirskoje», osnovni proizvoðač i isporučilac malih prasića za tovljenje stanovništvu Vladimirske oblasti prodala je u 2004 svega 600 komada, dok je 2003-e ta cifra iznosila više od 6000 komada. U Irkutskoj oblasti «Usolska farma» takoðe potvrðuje da je prodaja prasića za tovljenje prepolovljena u odnosu na prošlu godinu. Kao što je pokazala analiza pad proizvodnje u 2004 godini je zabrinjavajući. Sredinom jula situacija se delimično popravila, osnovna relacija cena žito-svinjetina se donekle ispravila, što je doprinelo da se deo gubitaka iz prvog polugodišta pokrije. Cena svinja za jedan kg žive vage se podigla do 45-50 rubalja za kilogram, dok su cene na furažne žitarice dosta pale. Pojačala se kontrola ograničenja uvoza svinjetine. U periodu januar-maj 2004 uvezeno je 150,4 hiljada tona svinjetine što je za 56 hiljada tona manje (28%) nego u istom periodu prošle godine. Cena jedne tone svinjetine je skočila za 14%. Sve to je davalo nadu da će u drugoj polovini 2004g. situacija za domaće proizvoðače svinjetine biti povolnija. Naravno stanje će najviše zavisiti od rezultata jesenje žetve, koja je i ovako počela sa dvonedeljnim zakašnjenjem. Prema poslednim analizama optimistička prognoza ukupnih prinosa ovogodišnje žetve iznosi 80 miliona tona, u poreðanju sa 67,2 miliona tona prošlogodišnjih prinosa. Ministarstvo poljoprivrede Rusije prognozira drugu cifru - 73-75 miliona tona, «Savez proizvoðača žitarica» - 68-70 miliona, Ministerstvo poljoprivrede SAD (prognoza za pšenicu, ječam i ovas) – 67,5 miliona tona. U vezi sa svim navedenim trebalo bi još jednom da se okrenemo iskustvu naših vodećih proizvoðača, koji na osnovu sopstvenog proizvodstva žitarica i stočne hrane uspešno rešavaju problem rentabilnosti. Kao efekasnu meru zaštite domaćih proizvoðača na nivou države neophodno je sačuvati postojeće kvote uvoza mesa plus uvesti i druge zaštitne mere pre svega povišenja carinske stope na 40% od cene mesa. Takoðe uneti u Državnu Dumu Rusije nacrt zakona «O razvoju poljoprivrede u Rusiji do 2007 godine» (ili do 2010 naš predlog). Takoðe hitno doneti odluku o izdavajanju 3 miliona tona iz jesenje žetve s ciljem stvaranja stabilizacionog fonda furažnog žita za potrebe domaćeg svinjarstva i živinarstva. Sva ova pitanja našla su svoja mesta u pismu premijeru Rusije M.Fradkovu od strane učesnika «Russvinprom»-a, tradicionalnog godišnjeg kongresa ruskih proizvoðača svinja.