Bojan Petković
NORVEŠKI LANDRAS

Norveški landras je majčinska rasa sa veoma dobrim karakteristikama. Ostvaruje 2,3 prašenja (računato na uslovno grlo), 13,7 živorođenih prasića po leglu, 1,1 mrtvorođenih, 12,4 odlučenih po leglu.

Prasići imaju dnevni prirast od 470 gr na dan i 10,3 kg pri odlučivanju. Tovljenici imaju prirast od 928 gr dnevno.
Norveški landras se, zahvaljujući dnevnom prirastu, potrošnji hrane i zdravstvenom statusu danas svrstava u vodeće rase svinja.

Uporedni rezultati testa nerastova norveškog landrasa/duroka

Norveška se, zahvaljujući nizu povoljnosti (bogatstvu od nafte, odvojenosti od kopna Evrope, poštovanju zakona i ogromnom ulaganju u razvoj svinjarstva poslednjih 30 god.) svrstala u red vodećih zemalja sveta po ekonomičnosti svinjarske proizvodnje. NORSVIN – organizacija za selekciju svinja u Norveškoj ulaže u selekcioni napredak više nego bilo koja druga organizacija na svetu, a dobit ostvaruju prizvođači kroz smanjeni utrošak hrane po kg prirasta.

U Srbiji se gaji landras, ali uglavnom nemački i švedski. Gornji Milanovac je zato pionir u gajenju ove poznate norveške sorte svinja.

Nakon trogodišnjih priprema, počeo je sa realizacijom projekat „Uzgoj svinja – norveški način“ koji predstavlja projekat od prioritetnog značaja Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, a realizuje se kao donacija Vlade Kraljevine Norveške. Sam pripremni period odslikava ozbiljnost pristupa projektne grupe u sagledavanju i davanju smernica za poboljšanje trenutne situacije u svinjarskoj proizvodnji naše zemlje. Dugogodišnja saradnja između Opštine Vefsn u Norveškoj i Opštine Gornji Milanovac rezultirala je početak realizacije ovog projekta koji treba da prenese već dokazani model norveškog načina gajenja svinja, kao i model kooperativa koji u sebi sadrži moderne evropske principe udruživanja.

Uz donatorska sredstva i saradnju sa norveškom vladom, započet je dugoročni projekat „Uzgoj svinja – norveški model“ sa ciljem unapređenja svinjarstva u Srbiji. Planirano je paralelno implementiranje 3 aktivnosti:
• Škola svinjarstva za transfer znanja (sprovodiće se u više okruga u Srbiji)
• Elitni uzgoj norveškog landrasa (Polj. škola u Valjevu )
• Nacionalna asocijacija za uzgoj svinja
– AGRONOR

Projektni ciljevi i zadaci podrazumevaju intenzivnu saradnju između Poljoprivredne škole u Valjevu, kao nosioca probnog zapata norveškog landrasa, škole svinjarstva i Specijalizovane stočarske zadruge Agronor, koja će se ogledati u kontinuiranim aktivnostima vezanim za edukaciju, odgoj i distribuciju svinja kroz članstvo Agronora.

Specijalizovana stočarska zadruga Agronor je integralni deo projekta ,,Uzgoj svinja – norveški način”. Agronor je osnovan u skladu sa zakonskim propisima Republike Srbije ali, istovremeno, sadrži i osnovne principe evropskog modela kooperativa. To podrazumeva i konkretnu primenu tih principa u praksi što, uz jasno određen cilj, dovodi do formiranja tržišno orijentisane kooperative – zadruge. Aktivnosti koje će se obavljati biće u cilju ostvarivanja dobiti članova zadruge. Na ovaj način se postiže olakšan pristup tržištu, doprinosi se regulisanju uslova na njemu, postižu se realne cene, izbegava se kupovina/prodaja preko posrednika, omogućava se dobijanje povoljnih kredita i osiguranja, kao i pristup savetodavnim servisima.

Agronor je nezavisna asocijacija u kojoj članovi imaju pravo vlasništva i pravo upravljanja zadrugom. Ona ima za cilj da, u okviru projekta ,,Uzgoj svinja – norveški način”, održi sastanke – edukacije u deset okruga Republike Srbije, na kojima će prezentovati ciljeve projekta, kao i osnovne principe kooperative. članstvo u Agronoru će biti omogućeno svim zainteresovanim proizvođačima svinja u Srbiji, shodno principu dobrovoljnosti, a u skladu sa osnivačkim aktima zadruge. Budućim članovima će biti prezentovane pogodnosti ovakvog načina udruživanja, kao i osnovne karakteristike norveškog landrasa kao jednog od preduslova za moderan pristup svinjogojstvu u Srbiji.

Pozitivna iskustva norveškog modela kooperativa su implementirana u Agronoru, a njegov dalji razvitak i tržišno pozicioniranje treba da bude model za formiranje kooperativa i u drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje Srbije.

Cilj projekta je, na kraju, otvaranje sigurnih radnih mesta u selima Srbije kroz stvaranje obučenih farmera koji mogu da odgovore zahtevima i konkurenciji EU, usaglašavanje sa evropskim zakonima u stočarskoj proizvodnji i kontroli kvaliteta, prilagođavanje tržištu i novim trendovima zdrave ishrane stanovništva.

Bojan Petković