Dr Branislav Živković, Institut za stočarstvo, Beograd – Zemun
Dr Russ Stanoylović, Cenzone Tech Europe Ltd, USA
PROBIOTICI LACTURE I MICROBOND U ISHRANI SVINJA U TOVU

S obzirom na naša pozitivna iskustva korišćenja probiotika u ishrani krmača i prasadi (Živković i sar., 2006), kao i nosilja za proizvodnju konzumnih jaja (Stanojlović i sar., 2005), cilj nastavka ispitivanja ove tematike, odnosno ovoga rada je bio da se ispitaju efekti uvođenja probiotika Lacture, zasnovanog na kulturama kvasca Saccharmoyces cerevisiae i bakterijama mlečne kiseline, enzimima i manan oligosaharidima kao i Microbonda, zasnovanog na D-glukanima u ishrani svinja u porastu i tovu.

Ispitivanja su izvedena na Eksperimentalnoj farmi svinja Instituta za stočarstvo, Beograd- Zemun. Ogledom su obuhvaćene ukupno 24 životinje raspoređene u dve grupe. Po ustaljenoj tehnologiji na farmi, i na osnovu standardnih kriterijuma porekla, pola i početne mase, u istom objektu životinje su raspoređene u dve grupe od po 12 svinja, odnosno na dva ishrambena tretmana. (Tab. 1) Ishrana životinja je bila po volji, brašnastim smešama sa cca 16% sirovih proteina u početnom i 14% sirovih proteina u završnom delu tova. (Tab. 2)

Prva, kontrolna grupa nosilja, dobijala je obrok standardnog sastava, koji se koristi na farmi svinja. Druga, ogledna grupa životinja, hranjena je obrokom istog sastava kome su ukomponovani ispitivani probiotik Lacture i Microbond u koncentracijama 1,0 kg/tona hrane Lacture i 1,0 kg/tona hrane Microbonda. Svinje su tokom čitavog perioda ogleda hranjene po volji, uz napajanje vodom iz automatskih pojilica.

Kao kriterijumi za procenu dobijenih rezultata su poslužili sledeći pokazatelji: prosečan dnevni prirast, prosečna konzumacija hrane po hranidbenom danu i konverzija hrane.

Tab. 2. Hemijski sastav i nutritivna vrednost smeša u ogledu

DOBIJENI REZULTATI U OGLEDU
U ogledu je ispitivana mogućnost uvođenja probiotika Lacture i Microbonda u ishrani svinja u porastu i tovu.
Dobijeni razultati (tab. 3, 4 i 5) su pokazali da je ostvarena sledeća proizvodnja.

Tokom 64 hranidbena dana u početnom periodu tova, ispitivani aditivi nisu iskazali pozitivan efekat na brzinu porasta svinje koje su ostvarile za 14 g, ili 2,11% niži prirast nego prva, kontrolna, grupa svinja. Kod druge, ogledne grupe, ostvarena je manja za 0,03 kg ili 1,67% konzumacija i nije bilo bitnih razlika u konverziji hrane između upoređivanih grupa životinja. (Tab. 3)

U završnom periodu tova, uključivanje Lacture i Microbonda je dovelo do poboljšanja brzine porasta svinja za 59 g ili 7,53%. Konzumacija hrane je kod ogledne grupe bila za 0,05 kg ili 1,66% veća, a konverzija hrane bila je bolja za 0,19 kg ili 4,92% u poređenju sa kontrolnom grupom životinja (ta. 9).

Tokom celog perioda tova, ispitivani Lacture i Microbond u smešama su iskazali pozitivne efekte na prirast, jer su svinje na ovim aditivima u smeši ostvarile za 16 g ili 1,70% bolji prirast u odnosu na kontrolnu grupu životinja. Nije bilo bitne razlike u konzumaciji hrane, ali su svinje na ispitivanim aditivima trošile 0,05 kg ili 1,57% manje hrane za 1 kg prirasta, u poređenju sa ishranom smešom kod kontrolne grupe životinja. (Tab. 5)

ZAKLJUČCI

Ispitivani su efekti korišćenja aditiva Lacture i Microbonda u ishrani svinja u tovu. Dobijeni rezultati su pokazali da je uvođenje Lacture i Microbonda u koncentracijama od po 0,1% u obrocima imalo efekte izražene:

– Nižim prirastom za 2,1% a bez uticaja na konverziju hrane u početnom periodu tova;
– Poboljšanjem brzine porasta za 7,5% i konverzije hrane za 4,9% u završnom periodu tova;
– Pozitivnim efektima na prirast koji je bio viši za 1,7%, a na konverziju hrane koja je bila bolja za 1,6%, tokom čitavog perioda tova.

U celini, dobijeni rezultati su pokazali da se preporučuje korišćenje ispitivanih aditiva Lacture i Microbonda u ishrani svinja u tovu.

Dr Branislav Živković, Institut za stočarstvo, Beograd – Zemun
Dr Russ Stanoylović, Cenzone Tech Europe Ltd, USA