Doc. dr Dragan Žikić, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
PROBIOTIK LACTURE (MLEČKO) DOKAZAO KVALITET

U živinarskoj proizvodnji se u poslednjih 50 godina razvija nekoliko oblasti: ishrana, genetika, oprema i menadžment. Trenutno se veliki značaj pridaje bezbednosti hrane, povećanju nutritivne vrednosti živinskog mesa i jaja, kao i zaštiti životne sredine. Živinarska proizvodnja, slično nekim granama industrije, ima nekoliko paradigmi koje se odnose na povećanje profita sa jedne, i bezbednosti potrošača sa druge strane. Najočitiji primer za to je upotreba antibiotika.

Antibiotici se dodaju u stočnu hranu da bi se poboljšao porast, ali i zaštitile životinje od negativnih efekata patogenih i nepatogenih mikroorganizama koji se nalaze u organima za varenje. U uslovima intenzivnog gajenja živine, dodavanjem antibiotika u hranu postiže se veća profitabilnost čitave proizvodnje. Međutim, Komisija EU zabrinuta zbog moguće rezistencije mikroorganizama na antibiotike, 1999. godine je donela odluku o zabrani upotrebe antibiotika kao stimulatora porasta. Kao posledica, bilo je neophodno u živinarskoj industriji razviti alternative antibioticima – stimulatorima rasta. U našoj zemlji trenutno se kao alternative javljaju enzimi, organske i neorganske kiseline, biljna i eterična ulja, imunostimulatori, mikroelementi... U ovom tekstu ću pokušati da, kroz prikaz jednog eksperimenta, približim i objasnim delovanje probiotika.

Probiotici se definišu kao kulture mikroorganizama koje se dodaju hrani, a povoljno deluju na životinje tako što u organima za varenje menjaju odnos poželjnih i nepoželjnih mikroorganizama. Različite bakterijske vrste koje predstavljaju normalnu mikrofloru u organima za varenje imaju vrlo značajnu ulogu vezanu za varenje hrane i imunološki status životinja. Dodavanjem probiotika značajno se menja postojeća ravnoteža bakterijskih vrsta i time se menjaju varenje hrane i imunitet. Probiotici na nekoliko načina menjaju sastav crevne mikroflore: jednostavnom kolonizacijom, bržom deobom i proliferacijom u organima za varenje, produkcijom specifičnih proizvoda njihovog metabolizma, bakterijskim interakcijama i stimulacijom nespecifičnog imunološkog odgovora. Organi za varenje imaju različite načine da se adaptiraju ili morfološki reaguju na promene uslova, među kojima je primena različitih obroka. U zavisnosti od vrste obroka i njegove svarljivosti, creva mogu smanjivati svoju dužinu i/ili menjati zid samih creva, a naročito funkcionalno nežniji deo – sluzokožu. Sluzokožu grade mnogobrojne crevne resice, čije povećanje ili smanjenje broja značajno utiče na usvajanje hranljivih materija, a ujedno i na potrošnju hrane, prirast i, naravno, konverziju. Poznato je da smanjenje visine crevnih resica ima negativan uticaj na proizvodne karakteristike. S tim u vezi, u okviru projekta finansiranog od Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, urađen je ogled koji se odnosio na morfološke karakteristike organa za varenje brojlera vezane za primenu probiotika i prebiotika, primenom probiotika Mlečko (Lacture), proizvoda kompanije Cenzone, SAD.

Ogled je izvršen na farmi u Itebeju, u proizvodnim uslovima. Ogled je trajao 42 dana, a ogledna grupa je dobijala 1 kg/t Mlečka u sva tri perioda (starter, grover i finšer). Nakon 42 dana, utvrđeno je da su pilići hranjeni Mlečkom imali statistički značajno bolje proizvodne rezultate (masa, utrošak hrane, konverzija), ali smo ispitivanje usmerili na morfološke karakteristike creva. Nakon klanja, vađena su creva, odvajana tanka creva i merena dužina pojedinih delova (dvanaestopalačno, prazno i vito). Isečci pojedinih creva su procesuirani i pripremljeni za mikroskopsku analizu. Pod mikroskopom je određivana dužina crevnih resica i dubina kripti, a nakon toga izračunavan njihov međusobni odnos, i to za svaki deo tankih creva posebno.

Prvi statistički značajan rezultat je uočen u pogledu dužine pojedinih delova tankih creva. Rezultati su dati u tabeli 1.

Iz tabele se vidi da su prazno i vito crevo pilića hranjenih Mlečkom imali statistički manju dužinu u odnosu na grupu koja nije hranjena ovim proizvodom. Poznato je da se dužina tankih creva smanjuje sa povećanjem svarljivosti obroka, odnosno primenom obroka koji se teže vare dužina tankih creva se povećava. Iz ovoga sledi da primena preparata Mlečko značajno povećava svarljivost unete hrane.

Rezultati mikroskopskih merenja sluzokože pojedinačnih delova tankih creva brojlera prikazani su u tabeli 2.

Tabela 2. Visina crevnih resica, dubina kripti odnos resica : kripta
* Statistički značajna razlika (p<0.05)
** Visoko statistički značajna razlika (p<0.01)

U pogledu visine crevnih resica statistički značajno povećanje je uočeno kod grupe koja je u obrok dobijala Mlečko u odnosu na kontrolu i to u svim delovima tankog creva (tabela 2, grafikon 1).

Statistički značajna razlika u dubini kripti uočena je kod dvanaestopalačnog i praznog creva, dok razlika uočena u vitom crevu nije statistički bila značajna (tabela 1, grafikon 2).

Rezultati dobijeni izračunavanjem odnosa resica : kripta pokazuju statistički značajnu razliku u svim delovima tankog creva (tabela 1, grafikon 3).

Grafikon 3: Uticaj na odnos resica/kripta

Na slici 1. prikazana su vita creva pileta koje je hranjeno uz dodatak Mlečka i pileta kontrolne grupe. Na slikama koje su istog uvećanja, jasno se može videti značajno bolja razvijenost crevnih resica kod pileta hranjenog Mlečkom, kao i bolji integritet čitavog creva.

Slika 1. Izgled vitog creva pileta hranjenog sa dodatkom Mlečka (A)

i pileta kontrolne grupe (B). Uvećano 50 puta.

Dobijeni rezultati su u skladu sa već poznatom činjenicom da se organi za varenje mogu adaptirati, i to promenom morfoloških parametara, na promene obroka, a u ovom slučaju to je bilo dodavanje probiotika. Promene su praćene u tankom crevu, jer je ono mesto gde je usvajanje hranljivih materija najveće i proizvodni rezultati zavise, najvećim delom, od stanja u tom delu organa za varenje. U ovom ogledu je uočeno da povećanje visine resica i smanjenje dubina kripti kao posledica dodavanja Mlečka ima povoljan uticaj na svarljivost hrane. Ovo ukazuje da Mlečko može da smanji oštećenje ćelija creva koje su zadužene za usvajanje hranljivih materija, kao i da smanji potrebu za obnavljanjem ćelija u samom crevu. Smanjenjem oštećenja ćelija i njihovom zamenom postiže se da se uneta hrana troši za druge potrebe (recimo porast pileta), a ne za obnavljanje sopstvenih ćelija. U skladu sa našim rezultatima, i eksperimenti drugih autora su pokazali da povećanje visine crevnih resica značajno utiče na poboljšanje proizvodnih rezultata.

U svetlu ovih rezultata, a vraćajući se na početak teksta, može se zaključiti da primena Mlečka ima značajan uticaj na morfologiju creva i igra značajnu ulogu u procesima varenja i usvajanja hranljivih materija, što vodi poboljšanju proizvodnih parametara. Probiotici zasigurno obezbeđuju cilj – “Veći profit, veća bezbednost za potrošače”. Nauka lagano rasvetljava jedan po jedan aspekt primene probiotika u živinarskoj proizvodnji. Sada je red da struka i proizvođači dobijene informacije i stečena znanja primene u svojoj proizvodnji, na sopstveno zadovoljstvo i zadovoljstvo potrošača. U lancu proizvođač – potrošač obe strane moraju biti zadovoljne.

Doc. dr Dragan Žikić, Departman za stočarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad