MASTITIS KOD KRAVA

Mikroorganizmi koji izazivaju mastitis

Mikroorganizmi su izazivači mastitisa. Preko 100 različitih patogenih agenasa se pojavljuju kao mogući izazivači infekcije mlečnih žlezda kod mlečnih krava. Najčešći izazivač su bakterije.

Izvori bakterija mastitisa

Ruke muzara

Vime drugih krava preko mlečne jedinice

Samo kravino telo, uključujući kožu vimena, dlake, nosno i vaginalno izlučivanje

Sredina: đubre, prostirka, tlo i voda

Zaražena oprema: špric, cevčica, kupice za pranje, pa čak i antibiotski preparat

Muve, eventualni prenosioci patogenih bakterija, kao i telići koji doje

KLASIFIKACIJA MIKROORGANIZAMA

Patogeni agensi mastitisa su klasifikovani ili kao zarazni mikroorganizmi ili mikroorganizmi iz okruženja, u zavisnosti od izvora i načina prenosa.

ZARAZNI MIKROORGANIZMI

Streptococcus agalactiae Streptococcus agalactiae isključivo živi u vimenu zaraženih krava. Toliko je zarazan da jedna jedina kupljena krava može brzo da inficira polovinu stada.
Slučajevi mastitisa retko prevazilaze subkliničku ili blagu kliničku fazu, ali često dugo traju izazivajući oštećenja tkiva za proizvodnju mleka. Broj ćelija kod krava zaraženih Streptococcus agalactiae je često konzistentno visok. Streptococcus agalactiae može značajno da poveća broj bakterija u mleku.
Streptococcus agalactiae je jedina bakterija koja se antibioticima lako iskorenjuje.
To je jedini patogeni agens protiv koga su antibiotici prilično efikasni tokom laktacije (efikasnost: 80-90%) i tokom zasušenja. Stepen izlečenja je manji kod kasno ustanovljene bolesti. Dakle, Streptococcus agalactiae može, i treba da bude potpuno iskorenjen sa farme. U većini regiona se manje javlja nego pre.

Staphylococcus aureus Ova bakterija je uobičajeni izazivač infekcija vimena u svim delovima sveta; prema različitim istraživanjima, odgovorna je za neke nivoe infekcija kod 50–95% stada. Mastitis izazvan Staphylococcus aureus izaziva oštećenje tkiva i smanjuje proizvodnju mleka; zaraženi kvadranti proizvode i do 50% manje mleka. Zbog pomenutih razloga, Staphylococcus aureus izaziva najveći ekonomski gubitak u mnogim regionima.
Zaražene mlečne žlezde su najvažniji rezervoar. U nekim stadima, mnoge junice su zaražene već pri svom prvom teljenju. Staphylococcus aureus živi na drugim delovima tela: zadnje crevo, reproduktivni sistem, usta, njuška i, posebno koža sise; može da preživi na rukama muzara između dva muženja. Staphylococcus aureus se brzo razmnožava na koži, posebno naprsloj koži sise, i lako se vezuje za sluz u kanalu sise ili rezervoara.
Zarazni mikroorganizmi žive u zaraženom, kravljem vimenu i mogu da se prenose sa jedne krave na drugu.

Pošto period inkubacije može biti dug, mnoge krave se inficiraju Staphylococcus aureus bez pokazivanja bilo kakvih znakova. Infekcije su često okarakterisane niskim brojem somatskih ćelija (< 200,000), naročito na početku laktacije ili infekcije. Ukoliko infekcija istraje, broj ćelija se često povećava ili varira između 200.000 i 800.000. Infekcija se često razvija u hronični subklinički mastitis, moguće sa ponovljenim blagim ili umerenim napadom.
Infekcija najčešće dovodi do obrazovanja malih gnojnih čireva i, eventualno, formiranje ožiljnog tkiva. Ovi gnojni čirevi štite bakterije od kravine prirodne imunološke odbrane, ali i od dejstva antibiotika. Broj bakterija i leukocita u mleku se smanjuje za neko vreme. Mlečna kultura uzeta iz zaraženog kvadranta u tom trenutku možda neće pokazati prisustvo Staphylococcus aureus. Gnojni čir može da se otvori nekoliko nedelja ili meseci kasnije, i da izazove ponovno pojavljivanje bakterija, povećanog broja ćelija i kliničkih znakova. Vremenom, gnojni čir raste razvijajući se u izrasline koje mogu da se opipaju u pomuženom ili suvom kvadrantu. Proizvodnja mleka je mala kao i šanse izlečenja zaraze; u ovom slučaju je preporučljivo uništavanje krava.
Staphylococcus aureus može da oslobodi toksine u mleku, izazivače bolesti kojom se konzumenti zaraze preko hrane. U retkim slučajevima, ovi toksini su odgovorni za gangrenozni mastitis – kvadrant postaje primetno naduven, i tokom sati i dana, praćen je hladnim i plavim ili crnim površinama koje nastaju usled loše cirkulacije.

***Staphylococcus Aureus često izaziva hronične infekcije, a stare infekcije je skoro nemoguće izlečiti.***

Pri laboratorijskom testiranju, antibiotici su obično efikasni u borbi protiv Staphylococcus aureus, iako neke vrste mogu da budu otporne.
Ipak, različiti faktori, uključujući obrazovanje gnojnih čireva, otežavaju antibioticima da dopru do bakterija, tako da je efekat lečenja tokom laktacije nizak (30–50%). Šanse za uspešno lečenje antibioticima su bolje na samom početku infekcije ili kod zasušenja nakon prve infekcije. Kasnije, šanse za izlečenje su minimalne.
Staphylococcus aureus je teško iskoreniti, ali kontrolne mere kao što su dezinfekcija vimena, suva terapija krave, obrađivanje sumnjivih krava i uništenje ili segregacija mogu da smanje nivo infekcije za manje od 5% kod krava i manje od 2% kod kvadranata.

Mycoplasma.
Mycoplasma se ređe javlja nego ostali zarazni patogeni agensi, i ona se ne otkriva rutinskim mikrobiološkim kulturama. Godinama se smatrala problemom samo velikih stada koja brzo rastu u Kaliforniji. Poslednjih godina, veterinari su svesniji ovog problema, pa se i mycoplasma češće otkriva, pri čemu se pokazalo da je učestalija nego što se prethodno mislilo.
Specijalni test otkrivanja mycoplasme je indikovan u slučaju da se na nju posumnja. Na mycoplasmu treba posumnjati kada se proizvodnja mleka značajno smanjuje; kada redovna kultura iz krava sa kliničkim mastitisom pokazuje da nema bakterija; kada je zaraženo više od jednog kvadranta iste krave i kada postoji istorija bolesti disajnih organa, posebno ako životinja ne reaguje na antibiotike. Ako se mycoplasma otkrije u rezervoaru, laboratorija treba da proveri da li je to tip koji izaziva mastitis. Mycoplasma bovis je vrsta koja se najčešće javlja zajedno sa mastitisom. Najzaraženije krave će jednog dana postati klinički slučajevi i početak će biti nagao. Izlučeno mleko će imati nekoliko ugrušaka, a izgled može takođe da varira – od vodnjikave do guste i žućkastobraon boje sa gustim, pahuljičastim ili peskovitim sastavom. Krava funkcioniše nomalno, vime koje je oteklo i crveno još nije uvek bitno, ali gubici u proizvodnji mleka mogu da budu veoma visoki. Mycoplasma se ne javlja tako često, ali može da izazove znatne probleme.
Mycoplasma, takođe, može da izazove različite infekcije – bolesti disajnih organa, artritis i infekcije ušiju. Ova infekcija je veoma zarazna tokom muženja, a takođe i u sanitetskom oboru. Nepasterizovano mleko dobijeno od zaražene krave može da izazove različite tipove infekcije kod teleta koje doji.
Infekcije mycoplasmom ne reaguju na terapiju antibioticima. Ako se mycoplasma pronađe u velikom rezervoaru, svaka krava se obavezno testira, a krave koje su zaražene vrstom koja izaziva mastitis trebalo bi da se smatraju zaraženim do kraja svog života. Ove krave su ponekad izdvojene i poslednje se muzu, ali da bi se iskorenila mycoplasma, ipak se preporučuje njihovo uništavanje.

Corynebacterium bovis.
Corynebacterium bovis može da bude izolovan sa mnogih delova krave a koči kanal sise. Veoma je zarazan, ali infekcije su blage sa minimalnim uticajem na SCC velikog rezervoara i klinički mastitis. U nedostatku efikasnog vlaženja sise, više od 50% svih kvadranata može da bude zaraženo u nekim stadima; značajan broj infekcija izazvanih Corynebacterium bovis može da bude znak upozorenja za neuspešnu dezinfekciju. Preventivne mere, kao što je suva terapija krave i efikasno vlaženje sise, su obično dovoljne kontrolne mere.

*** Infekcije Corynebacterium bovis su učestale, ali su posledice neznatne.

MIKROORGANIZMI IZ OKRUŽENJA

Coliformi (E. Coli, Klebsiella, Enterobacter). Coliformi nastaju iz crevnog sistema životinja. Mogu se naći u đubretu i u zaraznoj prostirki (posebno strugotine), zemlji i vodi.

Blagi do umereni slučajevi mastitisa izazvanog Coliformima se obično leče sami od sebe, ali mnogo češće nego kod drugih bakterija, Coliformi izazivaju ozbiljne kliničke slučajeve.

Obično se javljaju subkliničke infekcije, koje kratko traju. Većina infekcija se javlja pre teljenja ili u ranoj laktaciji. Ukoliko infekcije rezultiraju kliničkim mastitisom, duže vreme simptomi su blagi ili umereni, ali slučaj može da bude ozbiljan češće nego sa drugim bakterijama. Mleko postaje vodnjikavo i dobija žućkastu boju. Nekoliko ovih bakterija stvara endotoksine koji mogu brzo da dovedu do zapaljenja vimena praćenog groznicom i ostalim sistemskim znacima. Iako infekcije Coliformima mogu da rezultiraju gubitkom kvadranta i smrću za samo 6–8 sati nakon početka kliničkih simptoma, u većini slučajeva krava će se oporaviti u roku od 24–48 sati, a normalna proizvodnja mleka će se nastaviti. U nekim slučajevima, infekcije Coliformima su postale hronične sa periodičnim, kliničkim napadima.

Mikroorganizmi iz okruženja se prenose na vime.

Duže vreme, bakterije su brojno značajno opadale, ili su čak i nestale kada se upala pojavila. Uzorak mleka uzet isuviše kasno ne mora da pokaže rast patogenih kultura. Pošto ovi endotoksini nisu bakterije, antibiotici su obično neefikasni. Vakcinacija, iako ne smanjuje broj infekcija, može da pomogne u smanjenju jačine i trajanja mastitisa izazvanog Coliformima .

Visok nivo Coliforma u velikom rezervoaru nije posledica mastitisa izazvanog Coliformima. To je obično posledica zagađenja mleka đubretom zbog loše higijene tokom muže.

Streptokoke iz okruženja. Ova grupa patogenih agenasa (takođe se naziva i „Strep. non-ag“), uključuje sve Streptokoke (Strep. uberis, Strep. dysgalactiae i Strep. Bovis) osim zaraznih Streptococcus agalactiae. Streptokoke iz okruženja mogu se pronaći, između ostalog, u slami (posebno usitnjenoj slami), i na telima životinja (ozlede kože, dlake, usne, vagina itd.).

One izazivaju subkliničke i kliničke infekcije, koje su obično manje ozbiljne nego mastitis izazvan Coliformima. Mastitis izazvan Streptokokama iz okruženja je učestaliji na početku laktacije i često je izazvan infekcijom tokom prethodnog sušnog perioda. Rizik zaraženog kvadranta koji postaje klinički slučaj smanjuje se fazom laktacije. Infekcije imaju tendenciju da traju manje od jednog meseca, ali neke postaju hronične.

Streptococcus uberis se najčešće javlja od svih Streptokoka iz okruženja. Streptococcus dysgalactiae je poznat po tome da se ponaša kao zarazni patogeni agens u nekim stadima i subklinički slučajevi mogu da budu učestaliji nego klinički. Streptokoke iz okruženja su ponekad odgovorne za veliki broj bakterija u velikom rezervoaru.

Sa Streptokokama iz okruženja, blagi do umereni slučajevi mastitisa mogu biti učestali u ranoj laktaciji i često se preporučuje terapija antibioticima.

U većini slučajeva, klinički znaci će spontano nestati, ali ne i bakterije. Iako nije dokazana rentabilnost, obično se za lečenje kliničkih slučajeva izazvanih Streptokokama iz okruženja preporučuju antibiotici. Terapija antibioticima poboljšava kliničko lečenje i čak bakteriološko lečenje, posebno ako je mastitis otkriven na vreme i ako se terapija sprovodi ranije. Suva terapija krava antibioticima je obično efikasna u lečenju postojećih infekcija i kao prevencija za pojavljivanje novih tokom ranog zasušivanja.

Coagulase–negativne stafilokoke.
Staphilococcus vrste ili sp. takođe se nazivaju i Coagulase – negativne Stafilokoke (CSN) uključuju vrste Staphilococcus drugačije nego Staph. Aureus. Ove bakterije se smatraju „oportunistima flore kože“; one normalno žive na koži sise i često se nalaze unutar kanala sise. Mikroorganizmi nađeni u uzorcima mleka mogu da nastanu sa površine sise, iz unutrašnjosti kanala sise ili iz zaraženog vimena. Ove bakterije mogu da budu osnovni uzrok infekcije na mlečnim farmama koje imaju uspešno primenjene kontrolne mere protiv najvećeg broja patogenih agenasa.

Coagulase – negativne stafilokoke su najčešći stanovnici kanala sise, i njihovo prisustvo u uzorku mleka može ali ne mora biti indikator infekcije mlečnih žlezda.

Infekcije preovlađuju kod junica koje se tele ili, u sledećoj laktaciji, odmah nakon teljenja (izazvane infekcijom tokom perioda zasušenja). Mogu da nastanu oba mastitisa – i klinički i subklinički. Infekcije Coagulase – negativnim stafilokokama često opadaju na sredini laktacije i povećavaju se ponovo tokom perioda kada krava dobija suvu terapiju. Iako je spontana eliminacija infekcija CNSom prisutnim tokom teljenja veoma visoka tokom prvog meseca infekcije, trajanje infekcija može da premaši 200 dana. Infekcije ne izgledaju kao da su pod uticajem godišnjeg doba.

Dok broj ćelija zaražene krave može da varira, tipičan opseg je između 250.000–400,00. Dok efekti infekcija Coagulase – negativnim stafilokokama nisu jasno utvrđeni na dobijanje mleka, pojedini izveštaji pokazuju znatan gubitak proizvodnje. Terapija antibioticima, tokom laktacije se obično ne preporučuje. Post vlaženje sisa koje se muzu i suva terapija krave su najefikasnije metode za kontrolu ovih patogenih agenasa.

NEOBIČNI PATOGENI AGENSI VIMENA IZ OKRUŽENJA

Ovo su još neki mikroorganizmi (bakterije, kvasac i alge) koje mogu s vremena na vreme da izazovu mastitis. Protiv ovih vrsta infekcija, terapija antibioticima je obično bez efekata.

Arcanobacterium pyogenes
Ranije se nazivao Actinomyces pyogenes ili Corynobacterium pyogenes. Ovaj mikroorganizam često izaziva težak klinički mastitis, kog karakteriše gusta, gnojna izlučevina i mleko lošeg mirisa. Ova bolest se najčešće javlja kod zasušenih krava ili junica, pre ili za vreme teljenja, a povremeno i kod životinja koje luče mleko kao posledica povrede vimena.
Izvori infekcije uključuju lekove za zaražene mlečne žlezde, zaraženo crevo za vodu, infekciju rane, infekciju vimena, gnojne čireve i genitalni trakt. Muve takođe mogu da je prenose. U vlažnoj klimi kakva vlada u Velikoj Britaniji ili severnoj Evropi, bolest se često javlja kod zasušenih krava i krava koje se čuvaju na pašnjaku; često je poznat kao letnji mastitis.
Rezultat bolesti je često gubitak zaraženog kvadranta ili uništenje životinje.

Prototheca
Prototheca je jednoćelijska alga koja živi u zemlji ili u oblastima sa đubretom. Prostirka od hranljivih materijala je takođe smatrana izvorom zaraze prototheca. One se obično ponašaju kao patogeni agensi mastitisa, ali takođe mogu da se rašire među kravama tokom muže. Kod zaraženih stada obično se povećava broj bakterija. Infekcije mogu biti subkliničke ili kliničke, često i hronične. Spontano lečenje nije često, a antibiotici nisu efikasni. Uništavanje obolele životinje se preporučuje kao prevencija od zaražavanja i prenosa na ostale krave.

Pseudomonas
Pseudomonas se često nalazi u zaraženoj vodi; kulture mikroorganizama su izolovane iz starog, gumenog creva ili creva za puštanje mlaza u prostoriji za mužu. Ovaj mikroorganizam može da izazove jak mastitis, ali je mnogo tipičniji za hronični mastitis. Obično se preporučuje uništavanje.

Serratia
Serratia su najčešće stanovnici zemlje i vode, a mogu da prežive i u izvesnoj tečnosti za sise. Ovakve infekcije imaju tendenciju da budu subkliničke i hronične, a klinički znaci su obično blagi. Većina infekcija se javlja tokom suvog perioda, a izbijanja ove infekcije se dovode u vezu sa nepovoljnim higijenskim uslovima za vodu, ili sa zaraženom vodom i prostirkom.

Yeast i Nocardia
Yeast se može naći u silaži, a Nocardia u zemljištu. Oba mogu da prežive u antibiotskim preparatima. Zbog toga se kod lečenja mastitisa moraju koristiti špricevi za jednokratnu upotrebu. Lečenje mlečnih žlezda, sprovedeno lošom higijenom i korišćenjem zaraženih cevčica može da prouzrokuje dalje razvijanje infekcije ovim mikroorganizmima.

UČESTALOST I EFEKTI RAZLIČITIH PATOGENIH AGENASA VIMENA

Sledeća tabela pokazuje učestalost infekcija za različite patogene agense. Za svaki patogeni agens, ona takođe daje srednju vrednost SCC za mesec kada je mastitis otkriven, proizvodnju mleka za laktaciju i procenjen finansijski gubitak izazvan manjom proizvodnjom mleka. Ovo je studija od 105.000 krava u državi Njujork i Pensilvanija od 1991. do 1995. godine.

OZBILJNI I NEZNATNI PATOGENI AGENSI

Termini ozbiljni patogeni agesni tradicionalno opisuju sve mikroorganizme čije infekcije dovode do ozbiljnog ekonomskog gubitka. Neznatni patogeni agensi su termini koji se koristi za opisivanje infekcije koje nemaju za posledicu ozbiljan ekonomski gubitak. Corynebacterium bovis i Coagulase – negativne stafilokoke su tokom istorije označene kao neznatni patogeni agensi.

GRAM-POZITIVNI I GRAM-NEGATIVNI PATOGENI AGENSI

Još jedan od načina da razlikujete patogene agense vimena je prema reagovanju na gram-bojenje tokom izdvajanja kultura iz mleka u laboratoriji. Gram-pozitivni mikroorganizmi boje plavo/purpurno, dok gram-negativni boje žuto.
Gram-pozitivni patogeni agensi uključuju stafilokoke i streptokoke i protiv ovih patogenih agenasa indikovana je terapija antibioticima.
Gram-negativni patogeni agensi uključuju vrste Coliforms, Enterococci, Pseudomonas, Proteus i Serratia; terapija antibioticima se obično ne preporučuje osim za teške slučajeve.

PRIRODNA ODBRANA KRAVE

Prevencija od mastitisa se postiže smanjenjem izlaganja završetaka sisa patogenim agensima i povećanjem otpornosti krava na infekcije mlečnih žlezda. Na sreću, krava ima nekoliko efektivnih sredstava za borbu protiv invazije patogenih mikroorganizama u vimenu. Efektivnost ovih odbrambenih mehanizama zavisi od opšteg zdravlja krave i od drugih faktora – stres, smeštaj i ishrana.

PRVA LINIJA ODBRANE

Kanal sise
Kanal sise je tamo gde ističe mleko, ali takođe i mesto gde bakterije ulaze. On je dug 8 do 15 mm i kada je otvoren širok je 0,5 do 2 mm.
Kraći i širi kanali sise su veći rizik za infekcije mlečnih žlezda.


Integritet kanala sise je neophodan da bi se smanjile nove infekcije.

Unutrašnjost kanala sise je obložena naslagama keratina, supstancom sličnom vosku, koju proizvode ćelije koje oblažu kanal sise. Keratin pomaže kanalu sise da se zatvori, kao što se dva parčeta hleba namazana buterom lepe jedno za drugo. Ove naslage keratina takođe imaju sposobnost da ulove ili apsorbuju bakterije, što sprečava njihov ulazak u žlezde rezervoara. Izvestan broj ćelija keratina i ulovljene bakterije se uklanjaju tokom svake muže, osiguravajući time da se broj bakterija u kanalu sise održava na niskom nivou.

U toku zasušivanja, keratin se akumulira i stvara hermetički čep u kanalu sise u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ove zapušene sise su mnogo otpornije na infekciju, što znači da što su pre začepljene, manji je rizik od infekcije.

Ubacivanje bilo kakve cevčice u kanal sise grebe keratin i potrebni su dani čak i nedelje da se ponovo obloži, što povećava rizik od infekcije.

Sphincter. Sphincter je mišić koji okružuje kanal sise i koji ga zatvara između muženja, da bi se sprečilo isticanje mleka i prodiranje bakterija. Ukoliko je sphincter slab, muža može da ide brzo, ali sisa se neće zatvoriti tako čvrsto nakon muženja i stoga će biti osetljivija na prodor bakterija. Osim toga, slab sphincter omogućava da mleko otiče između muženja, što je još jedan rizičan faktor za mastitis. Ukoliko završetak sise postane oštećen na bilo koji način, ovi osetljivi mehanizmi za zatvaranje će postati ugroženi, povećavajući rizik od infekcije mlečnih žlezda.

DRUGA LINIJA ODBRANE

Leukociti
Ukoliko bakterije dospeju u alveole, sreću se sa drugim složenim mehanizmom odbrane. Leukociti su bela krvna zrnca koja cirkulišu u krvotoku. Ukoliko se infekcija otkrije u kvadrantu, veliki broj leukocita prolazi iz krvi u alveole da okruži mikroorganizme koji napadaju; mehanizam se naziva phagocytosis.

Kada se javi infekcija, bilioni leukocita dolaze da okruže bakterije.

Leukociti obrazuju većinu somatskih ćelija, dakle broj somatskih ćelija ili SCC se univerzalno koristi da otkrije povećanje leukocita izazvano infekcijom mlečnih žlezda. Sa nekim bakterijama, kao što su coliforms, leukociti, a time i SCC mogu da se povećaju na milion/milijardu tokom nekoliko sati, dok sa drugim patogenim agensima kao što su Staph. Aureus, SCC može da se povećava postepeno nedeljama i mesecima prateći infekciju.

Nažalost, leukociti u mleku će takođe okružiti masne kapi i kasein. Oni će otpustiti supstance da bi privukle još leukocita i olakšati njihov prolaz iz krvi u mleko. Ovaj proces će uništiti ćelije za proizvodnju mleka, privući ostale krvne komponente u mleko, a obrnuto – neki sastojci mleka kao što je laktoza preći će u krv. Sve ove posledice smanjuju proizvodnju mleka i njegov kvalitet.

Rekao sam ti da će vakcinacija poboljšati njen odbrambeni mehanizam!“

OSTALI ODBRAMBENI MEHANIZMI

Antitela su drugi sastojci imunog sistema. Osnovna uloga antitela je da označe ili identifikuju bakteriju tako da ih leukociti za okruživanje mogu prepoznati. Antitela, takođe, pomažu da se spreči prijanjanje bakterija na tkivo vimena i mogu da neutralizuju toksine koje bakterije proizvode. Koncentracija antitela je veća u kolostrumu i u mleku inficiranog kvadranta; vakcinacija može da poveća njihov broj, poboljšavajući imuni sistem krave.
Laktoferin može da koči rast ovih bakterija, zahtevajući gvožđe za normalni rast i metabolizam. Nalazi se u niskoj koncentraciji u normalnom goveđem mleku, ali u visokoj koncentraciji u mlečnim žlezdama koje ne luče mleko. Antibakterijska osobina laktoferina može da se koristi da poveća efiktivnost antibiotika u budućnosti.