Dr Ljiljana Sretenović, Institut za stočarstvo
EFEKTI PREPARATA YEASTURE U ISHRANI KRAVA VISOKE MLEČNOSTI

Poznato je da je visoka proizvodnja mleka praćena brojnim problemima koji se generiraju već u fazi zasušenja. U stručnoj literaturi se, u novije vreme, period koji obuhvata tri nedelje pre i prve dve nedelje posle telenja naziva tranzicioni period. U toku ovog perioda krave prolaze iz relativno mirnog u najproduktivniji period u proizvodnom ciklusu. Ishrana u tranzicionom periodu izuzetno je važna za ceo tok buduće laktacije. Cilj je da se postigne vrh u proizvodnji u prvih 5–6 nedelja, kao i da se obezbedi visoka kontinuirana proizvodnja.

Naime, u zasušenom periodu neobično je važno da se isprave greške koje su napravljene u prethodnoj laktaciji a to, pre svega, podrazumeva da se koriguje kondicija kod onih grla kod kojih je ona neadekvatna. Ocena telesne kondicije koja se procenjuje na osnovu statusa telesnih rezervi u različitim fazama laktacionog ciklusa u predelu korena repa vrlo je koristan i praktičan metod uvida u stanje kondicije grla. Postoji više sistema za procenu telesne kondicije krava. U mnogim zemljama je u upotrebi sistem ocenjivanja ocenom u opsegu od 1 do 5, sa intervalima promena od 0.25, kao što je opisao Edmonson i sar. (1989). Prema ovom sistemu, ocena – poželjna telesna kondicija grla u periodu kraja laktacije i zasušenom periodu treba da se kreće u intervalu od 3.25 do 4.25. Sve ocene iznad ovih vrednosti ukazuju da su grla pretovljena i da su kandidati za mnoge metaboličke poremećaje.

S druge strane, partus je veliki stres za životinju, a period posle partusa se karakteriše velikim gubitkom apetita, životinje ulaze u negativan bilans energije koji može da rezultira brojnim zdravstvenim problemima, pošto velika količina mleka nije praćena adekvatnim konzumiranjem hranljivih materija u obroku. Zbog toga su poslednjih godina značajno povećani genetski potencijali mlečnih krava, sa daljom tendencijom porasta. Sposobnost krava za proizvodnju dodatno veće količine mleka je rezultat različite preraspodele hranljivih materija za proizvodnju mleka i dnevnih prirasta (Gordon et all., 1995). Takođe, nedavna istraživanja su ukazala na negativnu korelaciju između količine mleka i plodnosti krava (Pryce et all., 1998) sa snižavanjem stope plodnosti od prvog osemenjavanja za oko 1% godišnje u zadnjih 10–20 godina (Mee et all., 1999). Proučavanja Butler-a i Smith-a (1989) identifikovala su strogu relaciju između obima negativnog bilansa energije u ranoj laktaciji i smanjenja stope koncepcije. Zbog toga unapređenje strategije ishrane visokomlečnih krava u tranzicionom periodu putem smanjivanja negativnog bilansa energije u ranoj laktaciji ne rezultira samo obezbeđenjem visoke proizvodnje mleka, već i popravljanjem reproduktivnih performansi.

Da bi se prevazišli ovi problemi preporučuje se korišćenje izvesnih dodataka hrani tzv. aditiva – predstavnika grupe ishrambenih ingredijenata koja ima zadatak da reguliše pH, prirast, modifikuje procese metabolizma i sl. (Hutjens, 1991). Da bi njihovo korišćenje bilo opravdano, moraju se uzeti u obzir četiri faktora: dobijanje odgovarajućeg efekta, ekonomska opravdanost, naučna opravdanost i ciljni efekat. Kada se uključi aditiv u obroke krava, treba da se očekuje promena u određenoj performansi: veća količina mleka ili promena nekih od njegovih konstituenata, bolje konzumiranje suve materije, stimulisanje mikrobijalne sinteze proteina ili isparljivih masnih kiselina, poboljšanje varenja u digestivnom traktu, stabilizacija pH, poboljšan prirast, smanjenje efekta toplotnog stresa, poboljšanje zdravlja (smanjenje ketoza, acidoza i poboljšanje imunog odgovora).

Kvasci predstavljaju dodatke hrani kojima se u poslednje vreme obraća posebna pažnja i oni sve više nalaze mesto kao dodaci u komercijalnim vitaminsko-mineralnim smešama. Oni se koriste već hiljadama godina. Njihova nutritivna vrednost je velika, oni su bogati enzimima, masnim kiselinama,vitaminima B kompleksa, nepoznatim faktorima rasta i aminokiselinama (više od 40% suve materije). Uključivanje kvasaca u obroke preživara i nepreživara dovodi do povećanja u konzumiranju suve materije, iskorišćavanju celuloze i drugih nutritivnih supstanci i povećavanju dnevnih prirasta (Sretenović i sar., 2001). ćelije kvasaca, takođe apsorbuju mikotoksine iz hrane i povećavaju apsorpciju minerala fosfora, magnezijuma, kalcijuma, bakra, kalijuma, cinka i mangana.

Kada je opravdano uključivanje ćelija kvasaca u obroke goveda?

Uvek kada želimo da popravimo proizvodnju, pa bi ga trebalo davati:

1. Kravama u ranoj laktaciji za bolje iskorišćavanje obroka za maksimalnu proizvodnju
2. U periodu stresa kada se proizvodnja mleka i mlečne masti smanjuje
3. Zasušenim kravama radi boljeg iskorišćavanja hranljivih materija
4. U periodu kada je kabasta hrana lošijeg kvaliteta i kada obroci sadrže veći udeo kabaste hrane
5. Za bolji rast i razvoj junica
6. Kod neposredno oteljenih prvotelki.

Ispitivanje efekata kvasaca u obrocima zasušenih krava bilo je predmet interesovanja mnogih istraživača.

Svrha ovoga rada bila je da ispita efekte primene preparata Yeasture koji predstavlja kompoziciju živih ćelija kvasaca selekcionisanih od tri soja Saccharomyces cerevisisiae sa visokim fermentišućim kapacitetom. Pored ćelija kvasaca, preparat sadrži probiotske bakterije i enzime (Lactobacillus casei, Streptococcus faecium, Aspergillus oryzae, Lactobacillus acidophilus, 1,3-b i 1,6 D-Glucan, hemicellulase, potease, cellulase, alpha amylase).

Korisne bakterije (probiotici), uključujući Lactobacillus acidophilus, Enterococcus faecium, and Bacillus subtilis, pomažu obnavljanje esencijalne mikroflore i smanjuju pojavu gastrointestinalnih poremećaja. Korisne bakterije, naročito Lactobacillus sp. mogu da proizvedu specijalne antimikrobne supstance za koje se zna da sprečavaju rast nekih patogenih mikroorganizama, uključujući Escherichiu coli, Staphylococcus aureus i Salmonella sp. Ovi mikroorganizmi su najefektniji ako se koriste u toku perioda bolesti, ili stresa i posle antibiotskog tretmana kada nisu prisutne bakterije mlečne kiseline.

Beta 1,3-beta 1,6 D-Glucani su snažni imunostimulatori koji se izoluju iz ćelijskog zida Saccharomyces cerevisiae i Paecilomyces sp. Ovi imuno-aktivatori mogu na prirodan način da pojačaju normalan imuni sistem i efikasno da vežu i apsorbuju različite patogene bakterije uključujući Escherichiu coli, Clostridium, Vibrio i Salmonellu. Druga dejstva ispoljavaju se u sprečavanju formiranja kolonija patogena u gastrointestinalnom traktu, sprečavanju infekcije i bržem zarašćivanju rana.

Enzimi su najznačajniji faktori u procesu varenja i to su, u stvari, molekuli funkcionalnih proteina koji katalizuju i ubrzavaju obim varenja hrane. Funkcija ovih digestivnih enzima uključuje: Alfa Amilaza–Razlaže ugljene hidrate uključujući skrob u jednostavne šećere, Proteaze–razlaganje proteina do peptida i aminokiselina; Celulaze–Cepaju beta 1,4 glukozne veze u celulozi (vlaknima) i razlažu je do glukoze.

MATERIJAL I METOD RADA

Efekti ovog preparata ispitani su na 60 Holštajn-frizijskih krava koje su bile podeljene na dve grupe (K i O) sa po 30 grla u svakoj. Ogledna i kontrolna grupa dobijale su potpuno identične obroke, s tim što je ogledna grupa dobojala još i 10 g preparata dnevno. Obroci su se sastojali od sena lucerke, silaže cele biljke kukuruza, siliranog zrna kukuruza, siliranog rezanca šećerne repe i smeše koncentrata, i bili su izbalansirani u svim ishrambenim pokazateljima.
Sa davanjem preparata započelo se u fazi visokog graviditeta (15 dana pre telenja) i trajalo je do 60-tog dana laktacije.
Ispitana je mikrobiologija buraga i njegov pH, svarljivost suve materije u “in vitro” uslovima svih kabastih korišćenih hraniva, količina mleka i njegov sastav, broj somatskih ćelija kao i biohemijski parametri krvi na početku i kraju eksperimenta.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Glavna svrha kulture kvasaca je da vrše stabilizaciju ruminalne mikroflore. Rezultati predstavljeni u tab.1 pokazuju da su ćelije kvasaca stimulisale rast ruminalnih bakterija tako da se njihov broj skoro udvostručio, a plesni povećao za polovinu. Istovremeno, u rumenu je došlo do snižavanja koncentracije amonijaka za 15.8, a vrednosti pH za 3.9 procentnih poena. U sadržaju buraga nije detektovano prisustvo sulforedukujućih klostridija, kao ni salmonela.

Tabela 1. Uticaj preparata Yeasture na parametre sadržaja buraga

U tabeli.2 predstavljeni su efekti koji su dobijeni u svarljivosti suve materije kabastih hraniva pod uticajem ispitivanog preparata. Kao što se iz tabele vidi, postoji visoko statistički značajna razlika između kontrolne i ogledne grupe (P<0.01) za seno lucerke i samo statistički značajna razlika (P<0.05) za silažu cele kukuruzne biljke i silirani rezanac šećerne repe. Upravo na bazi ovih rezultata poboljšanja svarljivosti suve materije mogu da se objasne sve razlike u performansama životinja koje su se ispoljile u ovom ogledu.

Tabela 3 pokazuje veliki uticaj preparata Yeasture na količinu i sastav mleka. Razlika između ogledne i kontrolne grupe iznosila je 2.57 kg 4%MKM ili 10.86%. Posmatrajući pojedinačne kontrole najveća razlika bila je kod prve (P<0.01), dok je kod druge i treće bila manja ali statistički značajna (P<0.05), što ukazuje da je efekat preparata Yeasture imao najveći efekat u najkritičnijem periodu krava, a to je neposredno posle telenja. Takođe, ispoljile su se značajne razlike (P<0.05) u pogledu sadržaja mlečne masti, dok ispitivani tretman nije uticao na promenu sadržaja proteina mleka i laktoze, jer je dobro poznato da su ova dva konstituenta mleka izuzetno stabilna i putem ishrane teško se može uticati na njihovu promenu. U ogledu koji su izveli Wang i sar.(1999) nađeno je da se putem obroka u koje je bio uključen kvasac, a koji su sadržali 21% vlakana nerastvorljivih u neutralnim deterdžentima, povećalo konzumiranje suve materije, kao i količina namuženog mleka i mleka korigovanog na 3.5% mlečne masti u periodu od 31. do 140. dana laktacije. Ovaj ogled ukazuje na značaj komponovanja obroka u pogledu optimalnog sadržaja nestrukturnih ugljenih hidrata NSC. U ogledu, samo one krave čiji su obroci sadržali optimalan sadržaj NSC (između 37 i 38%) su pozitivno reagovale na primenjeni tretman. Ona grla čiji obroci nisu bili pravilno izbalansirani u pogledu sadržaja nivoa energije, nisu ispoljila korist od primenjenog tretmana.

A,B značajno na nivou P<0.01
a,b značajno na nivou P<0.05

U tab.4. predstavljen je uticaj preparata Yeasture na promenu broja somatskih ćelija u mleku. činjenica da je u oglednoj grupi došlo do snižavanja broja somatskih ćelija za 7,3 procentna poena ukazuje da njegova primena doprinosi popravljanju zdravstvenog stanja vimena krava. Imajući u vidu da je ogled izveden u industrijskim uslovima proizvodnje mleka i velikoj aglomeraciji krava, broj somatskih ćelija u oba tretmana bio je zadovoljavajući.

Vrednosti biohemijskih parametara krvi predstavljene su u tab. 5. Na početku i kraju eksperimentalnog perioda, krv je uzeta iz v. jugularis i ispitani su najznačajniji parametri krvi. Kao što se vidi iz tabele, svi parametri krvi kretali su se u fiziološki optimalnim granicama, što ukazuje da su sva grla bila u dobrom zdravstvenom stanju i da je stres, koji prati ovu najproduktivniju fioziološku fazu, najverovatnije bio prevaziđen. Vrednosti biohemijskih parametara upoređene su sa fiziološki optimalnim koje navodi Kaneko (1989), a koje su takođe predstavljene u tabeli.

ZAKLJUČAK
Na osnovu prezentiranih rezultata istraživanja, može sasvim pouzdano da se zaključi Da uključivanje preparata Yeasture u obroke visokomlečnih krava u zasušenom i ranom postpartalnom periodu ima puno opravdanje, sa aspekta biohemije i fiziologije varenja, zdravstvenog stanja vimena krava, kao i količine i kvaliteta mleka. Kao rezultat pozitivnih efekata koji su navedeni, postižu se značajne ekonomske racionalizacije u visokoj proizvodnji mleka.

Dr Ljiljana Sretenović, Institut za stočarstvo