DETEKTUJTE I PRATITE STANJE MASTITISA

Ovoga puta ćemo predložiti brojne mere koje se koriste za prevenciju ili smanjenje mastitisa. Sve ove metode i mere su se dokazale kao korisne, ali nisu sve praktične na svakoj farmi. Poboljšana detekcija i praćenje stanja mastitisa na vašoj farmi će pomoći pri pronalaženju inficiranih krava, ali će se u isto vreme otkriti pod kojim okolnostima dolazi do infekcije i koji patogeni su više odgovorni za nastale probleme. Sa više ovakvih informacija imaćete bolje izglede da odaberete odgovarajuće preventivne mere.
Savršeno oruđe za detekciju mastitisa koje bi istovremeno bilo jeftino, brzo i pouzdano, još uvek ne postoji. Moramo se osloniti na mnoga oruđa i iskoristiti najbolje od svakog.

Fizički pregled vimena
Vizuelna provera i ručno opipavanje vimena je važan deo detekcije mastitisa koji ne zahteva dodatno vreme, već samo dodatnu pažnju da bi se otkrile otekle, crvene, vrele ili tvrde četvrti vimena. Ispipavanje praznih četvrti vimena omogućava detekciju promena koju izaziva Staphylococcus aureus. Postojanje ožiljaka od rana je indikacija permanentnog oštećenja mlečne žlezde. Trebalo bi takođe da pregledate samu sisu odmah nakon muže.

Pregled pre muže
Na početku kliničkog mastitisa u mleku se mogu naći ugrušci. Kada se to desi, broj ćelija u ovoj četvrti vimena prelazi 4 miliona/ml. Pregled mleka pre muže je odličan način da se otkrije klinički mastitis pre nego što se na vimenu jave simptomi. Prednost ove metode je što se može raditi na svakoj četvrti vimena tokom svake muže. Ova metoda takođe omogućava da se mastitis otkrije u ranoj fazi razvoja, a ujedno je i jedina metoda da se otkriju blaži oblici mastitisa kada vime ne pokazuje simptome.
Rano otkrivanje mastitisa omugućava nam da lečimo životinje ranije. To smanjuje oštećenja vimena i ublažava pad proizvodnje mleka, a takođe poboljšava brzinu i uspešnost lečenja. Ugrušci se lakše uočavaju ako se muze u posudu sa crnim dnom.
Pregled mleka pre muže može da izgleda kao veliki i zahtevan posao. Međutim, to je odličan način za stimulaciju krave da ispusti mleko brže, tako da muža ne mora biti duža. U velikim stadima, leve četvrti vimena se proveravaju ujutru, dok se sa desnim to radi uveče.
Pošto detekcija kliničkog mastitisa zahteva vreme, mlekari imaju običaj da ne praktikuju ovu metodu. Ukoliko ne želite da radite proveru svake četvrti vimena svake krave i svake muže, razmotrite sledeće:
– Proverite mleko svake krave dok se koristi za prodaju;
– Proverite filter za mleko posle svake muže i, ukoliko uočite ugruške, proverite sve četvrti vimena svake krave na sledećoj muži.
Period zasušenja je pravi trenutak da ručno ispitamo prazno vime da bi detektovali nedostatke

Provera svake sise tokom svake muže je najbolji način da se detektuje klinički mastitis u ranoj fazi.

Vođenje zapisa o kliničkim mastitisima
Vođenje evidencije pojava kliničkog mastitisa je jedini način da se predvidi i izračuna pojava mastitisa. Ovo je, takođe, način da se nadgleda ekološki mastitis koji obično traje previše kratko da bi bio detektovan mesečnim zapisima o broju somatskih ćelija. Može da se desi da podaci iz arhive kliničkog mastitisa budu drugačiji od podataka iz arhive terapije i lečenja; takođe, trebalo bi zabeležiti i slučajeve kliničkog mastitisa koji nisu lečeni.br /> Čak i kada novi slučaj ne predstavlja infekciju, on se mora zabeležiti. Slučaj se generalno smatra novim, ukoliko je prošlo više od osam dana od zadnjih simptoma kliničkog mastitisa.

Slede informacije koje bi mogli zabeležiti za svaki novi slučaj kliničkog mastitisa:
– Životinja i četvrt vimena koja je zahvaćena, a možda i deo staje u kojoj se nalazi životinja; – Ozbiljnost slučaja;
– Datum izbijanja kliničkog mastitisa;
– Broj laktacije i broj dana u tekućoj laktaciji;
– Rezultati različitih testova, broj somatskih ćelija (SCC), Kalifornija mastitis test i, posebno, test kulture mleka.

Ukoliko je krava lečena, potrebne su i dodatne informacije:
– Prethodne metode lečenja, korišćeni lek, doza, način davanja i vremenski period terapije;
– Period karence i datumi kada se očekivalo da mleko i meso budu dobri za komercijalnu upotrebu;
– Rezultati terapije, dani bez mleka, dani potrebni za izlečenje i, eventualno, produkcija i broj somatskih ćelija pre i posle mastitisa;
– Rezultati antibiotskog pregleda, ukoliko je rađen ovaj test.

Različite vrste nalaza ukoliko su dostupni:
– Podaci za svaki pojedinačni slučaj, gde je svaki od ovih slučaja zabeležen na zasebnom kartonu;
– Dnevni zapisnik terapija protiv mastitisa; slučajevi bi trebalo da budu zabeleženi i po redu u kojem su se dešavali;
– Životni karton svake pojedinačne krave sa svim zdravstvenim podacima.
Vođenje evidencije o mastitisu će pomoći i vama i vašem veterinaru da saznate dokle ste došli sa prevencijom mastitisa, ili da saznate kakvo je trenutno stanje vaših životinja. Ne možete sprečiti mastitis ukoliko ne možete da ga izmerite. Dobra evidencija takođe pokazuje koliko ste uspešni u sprečavanju pojave rezidua antibiotika kod životinja.

Analizirajte podatke
Koji god sistem za evidentiranje da je korišćen, podaci bi trebalo da se sortiraju i analiziraju, kao što smo pokazali. Morate potpuno razumeti podatke da bi mogli da napravite što bolji program prevencije mastitisa. Analiziranje ovih podataka pomaže pri identifikaciji faktora rizika za vašu proizvodnju; ovo je od velikog značaja ne samo za pripremu efektivnog lečenja, već i za pripremu odgovarajuće preventive, tako da do mastitisa uopšte i ne dođe.
Kada se mastitis pojavi u ranom periodu laktacije kod krava koje nisu bile zaražene mastitisom u prethodnoj laktaciji, znači da postoje problemi sa patogenima okoline tokom perioda zasušenosti. Sa druge strane, ukoliko se slučajevi mastitisa dešavaju tokom laktacije, a krave imaju mali broj ćelija, dolazimo do zaključka da postoje problemi sa patogenima životne sredine tokom laktacije. Kada se većina slučajeva mastitisa desi kod krava koje su već imale visok broj ćelija, nameće se zaključak da problem leži u zaraznim patogenima.

REZERVOARI ZA GRUPNO BROJANJE SOMATSKIH ĆELIJA (BTSCC provera)
Veliki kupci mleka daju rezervoare za brojanje somatskih ćelija svakom proizvođaču mleka barem jednom mesečno; ovo je odličan pokazatelj kvaliteta mleka. Ova metoda daje približno stanje subkliničkog mastitisa u stadu, ali je manje precizna od provere broja somatskih ćelija svake krave pojedinačno.
Procenjuje se da 10% krava unutar stada ima 100.000 ćelija/ml. Smatra se da broj od 400.000 ćelija/ml ima 40% krava kod kojih je zaražena barem jedna četvrt vimena. Međutim, ova procena često nije tačna, kao na primer za dva stada. prikazana na priloženom grafikonu. I stado A i stado B imaju isti SCC od 330.000, ali stado A ima 25% zaraženih krava, dok stado B ima 75% zaraženih krava. Iako rezultat BTSCC od 330.000 pokazuje da je kvalitet mleka sličan, zdravstveno stanje ova dva stada se prilično razlikuje. BTSCC je koristan u pronalaženju novonastalih problema, ali je od male koristi pri identifikaciji prirode problema u stadu.
Što je stado manje, veće su varijacije iz meseca u mesec zato što jedna nova infekcija može imati veliki uticaj na rezultat BTSCC celog stada. Za isti broj ćelija, stada sa problemom zaraznog mastitisa (stado B u našem slučaju), imaju veći broj zaraženih krava nego stada sa problemom mastitisa okoline (u našem slučaju stado A). BTSCC se može koristiti kao upozorenje.
Iznenadno ili postepeno povećanje može ukazati na povećanje broja inficiranih krava. Korišćenje grafikona pomaže pri detekciji ovih povećanja. U nekim zemljama, prebrojavanje ćelija se vrši pri svakom uzimanju mleka tako da se problemi mogu uočiti ranije. Rezultat BTSCC ne označava uvek precizno koliko je slučajeva mastitisa okoline u stadu, iz razloga što mleko od krava za koje se već zna da imaju klinički mastitis nije uključeno u rezervoar za grupno skupljanje mleka.

ODREĐIVANJE BROJA ĆELIJA ZA SVAKU POJEDINAČNU KRAVU
Automatski elektronski brojači ćelija i kompjuterizovane metode beleženja podataka su omogućile periodične SCC izveštaje za sve muzne krave od strane organizacije za beleženje podataka o mleku ili odgovarajućim organizacijama (recimo organizacija za poboljšanje mlečnih stada – DHI). To je omogućilo da cena testa za pojedinačnu kravu bude niska i time dostupna. Brojači ćelija za upotrebu na farmama će možda uskoro biti dostupni.
Brojanje ćelija svake krave je najbolje oruđe za praćenje subkliničkog mastitisa. Ovaj metod pomaže pri identifikaciji krava sa subkliničkim mastitisom. Takođe, pomaže pri proceni infekcije celog stada, kao i za praćenje stanja infekcije iz meseca u mesec.
Analiziranje rezultata broja ćelija pojedinačnih životinja daje veliki broj podataka o stanju mastitisa u stadu.

Svaki klinički slučaj bi trebalo zabeležiti, a ne samo lečene slučajeve

Iako oba stada imaju isti broj somatskih ćelija u grupnom rezervoaru, sitaucija sa mastitisom je bitno drugačija.

KALIFORNIJA MASTITIS TEST (CMT)
Gledano sa strane životinja, ovaj test predstavlja najbolje rešenje za testiranje broja ćelija. Jednostavan, jeftin i brz, on procenjuje količinu somatskih ćelija u mleku. Kada se CMT rastvor doda mleku, on reaguje sa jedrima leukocita tako što formira gel. Što je veća infekcija mastitisom, više ima nukleusa leukocita i formira se više želatinaste mase. Ovaj test je manje precizan od individualnog brojanja ćelija, ali se rezultati dobijaju veoma brzo i lako iz svake četvrti vimena.
Postoji mnogo situacija gde je CMT od velike koristi:
– Za testiranje tek kupljene krave da bi se detektovao subklinički mastitis.
– Da bi se potvrdio status krave ukoliko dođe do povećanja individualnog SCC.
– Da bi utvrdili koja je četvrt vimena zaražena. Posle ovoga možete da odbacite mleko iz zaražene četvrti vimena.
– Testirajte celo stado jednom mesečno, ukoliko individualni SCC nije dostupan, ili ga koristite između dva DHI testa da bi bolje pratili subklinički mastitis.
– CMT može da se koristi kao rutinska praksa od 2 do 4 dana posle teljenja. CMT pozitivne četvrti vimena se mogu dodatno testirati, ili u nekim slučajevima da se primeni terapija antibioticima. Rezultati se teže analiziraju na gustom kolostrumu odmah nakon teljenja.
– Poređenje CMT rezultata tokom perioda zasušenosti i nakon teljenja može biti korisno da bi se utvrdilo da li je terapija za krave bez mleka efektivna i da li se dešavaju nove infekcije tokom perioda zasušenosti.
– Kada morate da lečite neku četvrt vimena antibioticima tokom laktacije, testiranje ostalih četvrti vimena vam dozvoljava da lečite subkliničke četvrti u isto vreme.

Izmuzite nekoliko mlazeva iz vimena.

Sakupite po nekoliko mlazeva iz svake sise u odgovarajući kontejner. Izbegavajte mešanje mleka iz različitih sisa.

Nagnite kontejnere sa mlekom na stranu tako da vam ostane samo potrebna količina mleka.

Dodajte istu količinu CMT rastvora u svaki od kontejnera, bez pravljenja mehurića.

Rotirajte sve kontejnere horizontalno da biste promešali rastvor. Najbolje vreme za dobijanje rezultata je 10 sekundi nakon dodavanja rastvora, jer kasnije reakcija može da nestane.

Isperite kontejnere pre sledećeg testa.

Viši skor BTSCC obično znači da je više krava inficirano.

TEST ELEKTRIČNE PROVODLJIVOSTI
Test električne provodljivosti je još jedan indirektni način da se detektuje mastitis. Provodljivost elektriciteta se povećava kada se poveća nivo soli u mleku, čak i pre pojave kliničkih simptoma. Odnos između provodljivosti i nivoa somatskih ćelija nije direktan. Na provodljivost takođe utiče i faza laktacije, nivo masti, muzni interval i rasa, tako da se može desiti da dve krave daju mleko sa sličnom električnom provodljivošću, iako imaju veoma različit broj ćelija. Poređenje sa prethodnim danima, ili sa ostalim četvrtima vimena je više nego upotrebljivo kada se koristi sa određenim pragom tolerancije nivoa provodljivosti.

Test koji se obavlja pored životinje (Cowside test)
Danas postoje prenosni ručni instrumenti posebno dizajnirani da izmere provodljivost, a koji igraju sličnu ulogu kao i CMT testovi. Nažalost, ne postoji apsolutna granica koja pokazuje da je životinja zaražena. Veći nivo provodljivosti elektriciteta u jednoj četvrti vimena u poređenju sa nivoom provodljivosti ostale tri četvrti vimena iste krave nam ukazuje da infekcija možda postoji. Preciznost ove metode nije veća od CMT testa. Opremu za testiranje provodljivosti oprati posle svakog testiranja.

“In-Line” test (testovi u liniji – crevu za mleko)
Senzori za merenje električne provodljivosti se mogu instalirati u uređaj za merenje količine mleka, da bi se dobila prosečna vrednost električne provodljivosti za sve četvrti vimena. Ukoliko se ovi senzori instaliraju u sisnoj čaši ili u kratkim cevima za odvod mleka, oni mogu meriti provodljivost svake pojedinačne četvrti vimena. Kada su senzori povezani sa kompjuterom, svako odstupanje od prethodnog nivoa provodljivosti će biti automatski detektovano, tako da se odmah može uočiti slučaj mastitisa. Ovo je veoma korisno kada se kao metod detekcije mastitisa ne koristi provera pre muže. Promena u nivou provodljivosti često detektuje novu infekciju ranije nego pregled pre muže.

KULTURE MLEKA KRAVE I ČETVRTI VIMENA
Uzimanje uzoraka svake četvrti vimena zasebno ili sve četiri četvrti vimena zajedno u jedan uzorak je često prihvatljivo. Ovi uzorci se šalju u laboratoriju gde se mleko izlaže toploti u specijalnim sudovima, čime se dozvoljava bakteriji da razvije kolonije tako da se patogen može identifikovati.
Kultura mleka kod kliničkog slučaja se može koristiti da bi se promenila ili prilagodila terapija za zaraženu kravu. Još korisniji podaci mogu biti oni koji pokazuju stanje čitavog stada na osnovu pojedinačnih slučajeva. Strategija za borbu protiv mastitisa na individualnom nivou ili nivou celog stada se može prilagođavati rezultatima dobijenim iz laboratorije. Nažalost, ovo testiranje košta više i rezultati iz laboratorije dolaze tek nedelju dana posle testiranja.

Test provodljivosti elektriciteta se često koristi zajedno sa robotičkom mužom

Indikacije mogu biti korisne da bi procenili problem, ali takođe mogu voditi ka greškama, tako da je test kulture neophodan pre donošenja konačne odluke.

Uzimanje uzoraka za kulturu mleka krave ili pojedinačne četvrti vimena je preporučljiv u sledećim situacijama:

Kada kupujete novu kravu
Da biste izbegli uvođenje novih zaraznih mikroorganizama u vaše stado, kupljene krave i junice moraju detaljno da se pregledaju. Testiranje kulture mleka, uključujući specijalno testiranje kulture mikoplazme, vam mogu reći da li je krava zaražena, iako je njen CMT negativan i ima mali broj somatskih ćelija.

Pre nego počnete sa lečenjem kliničkog mastitisa
U slučaju kliničkog mastitisa, jedini način da se tačno odredi koji mikroorganizam je odgovoran za nastali problem je da se uzme uzorak četvrti vimena i da se uradi testiranje kulture. Ovaj uzorak se mora uzeti što ranije i uvek pre nego što počnete da lečite životinju antibioticima. U većini slučajeva, rezultati ovog testa će stići previše kasno da bi uticali na to kako će krava biti lečena. Sa druge strane, ako znamo koji mikroorganizmi stvaraju probleme, lakše ćemo odrediti protokole za terapiju i razviti strategiju za preventivu novih infekcija. Ovo je posebno korisno za praćenje stanja mastitisa okoline.
Ukoliko usluge veterinara nisu dostupne, uzorak se može zamrznuti i testirati kasnije. Neki proizvođači uvek uzimaju uzorak, ali ga daju na analizu samo ukoliko terapija ne uspe, ili ako se pogorša situacija sa mastitisom.
Testiranje kulture odmah nakon lečenja nije efikasno, već uradite ovaj test svake dve nedelje da bi dobili ocenu efikasnosti terapije.

Tamo gde postoji mogućnost subkliničkog mastitisa
Testiranje kultura subkliničkih krava je posebno bitno za praćenje zaraznog mastitisa. Test kulture mleka kod krava kod kojih je pojedinačan broj ćelija prešao preko 200.000 je preporučljiv. Neki proizvođači čekaju drugi ili treći uzorak visokog broja ćelija, pre nego što testiraju kulturu mleka te iste krave. CMT testiranje se takođe može izvršiti da bi se odredilo iz kojih četvrti vimena bi trebalo uzeti mleko za testiranje kulture, kako bi osetljivost i preciznost testa bila dovedena na viši nivo. Testiranje krava sa visokim brojem somatskih ćelija se radi da bi se potvrdila infekcija, a u isto vreme se povećava efikasnost i uspostavlja pravilan redosled muže. Analiza kulture mleka krave sa visokim brojem somatskih ćelija pre perioda zasušenja se može upotrebiti da bi se donele bolje odluke u vezi sa terapijom krave koja ne daje mleko.

Rutinski posle početka laktacije
Ponekad se preporučuje da se uradi test zbirnog uzorka sve četiri četvrtine vimena posle početka laktacije. Ovo je najbolji način da bi se identifikovale sve zaražene krave, čak i one koje imaju nizak broj somatskih ćelija, kako bi se uspostavio redosled muže.
Ova metoda je, takođe korisna da bi se pratila efikasnost terapije krava u periodu zasušenosti, kao i da se prati situacija mastitisa okoline tokom perioda kada krava ne daje mleko i vremena oko teljenja. Jeftinija varijanta bi bila da se krave na početku laktacije ispitaju koristeći CMT test dva do četiri dana posle teljenja, a da se kasnije ispita kultura mleka iz pozitivnih sisa.

Da bi se rešio određeni problem Sa zaraznim patogenima:
U nekim situacijama je preporučljivo da se ispitaju sve krave ili sve sise svih krava. Ovo može biti neophodno da bi se našle sve krave zaražene sa mikoplazmom ili Streptococcus agalactiae i time se rešile ove vrste infekcije. Takođe, može biti korisno da se nađu sve krave inficirane sa Staphylococcus aureus da bi se obustavila muža. U nekim drugim slučajevima, samo od krava sa visokim brojem somatskih ćelija i/ili CMT pozitivnim sisama, može da se uzme uzorak mleka radi testiranja kulture. Kultura mleka i odvajanje zaraženih krava je važan deo programa za kontrolu zaraznog mastitisa.
Sa patogenima iz okoline: Ako je mastitis čest tokom perioda zasušenosti i\ili rane laktacije, preporučljivo je uzeti uzorak od svih krava tokom zasušenog perioda i posle teljenja, da bi pratili situaciju sa infekcijama tokom zasušenog perioda. Jeftinija alternativa je da se izvrši CMT test i onda da se uradi test kulture za CMT pozitivne sise. Minimum je da se proveri kultura mleka iz sise svakog kliničkog slučaja, kao što je objašnjeno ranije.

PRAĆENJE ZDRAVLJA VIMENA
Beleženjem svih prethodnih rezultata na kompjuterizovanom ili ručno crtanom grafiku, kao što je predloženo, može se na prvi pogled videti kako se razvija zdravstveno stanje vimena. Na ovim graficima se takođe mogu zabeležiti ciljevi za stado.
Možemo da pratimo različite informacije, kao što su:
– Koliko često dolazi do kliničkog mastitisa;
– SSC celog rezervoara mleka ili srednje linearni skor celog stada;
– Procenat krava sa brojem ćelija većim od 200.000;
– Nove slučajeve subkliničkog mastitisa.
Da bi bolje analizirali situaciju, može biti korisno da se slučajevi sortiraju po starosti, fazi laktacije, broju grupe, ozbiljnosti zaraze, korišćene terapije, itd. Ukoliko su najveći problem u stadu krave sa visokim brojem ćelija na početku laktacije, karton za praćenje situacije se može napraviti za ovu grupu krava. Tako će biti lakše da znamo kada novouvedene promene u praksi počnu da imaju efekat i da li će se unapređenje nastaviti. Kompjuterizovani karton povezan sa bazom podataka dozvoljava poređenje zdravstvenog stanja stada sa ostalim farmama.
Otkrivanje i praćenje će biti korisno samo pod uslovom da se dobijene informacije koriste da bi se preduzeli naredni koraci.

Od različitih oruđa za detekciju treba odrediti:
a) Koji test lako određuje koja sisa je zaražena;
b) Koji je test najbolji u identifikaciji Staphylococcus aureus kod krava da bi se one muzle poslednje;
c) Koji test najbolje pomaže u praćenju stanja subkliničkog mastitisa iz meseca u mesec;
d) Koji test je najkorisniji za rano otkrivanje novih kliničkih slučajeva.

Krava ima umereni klinički mastitis ovog jutra i mi želimo da je lečimo odmah. Šta bi trebalo uraditi:
a) Uzimanje uzorka mleka zahvaćene sise radi proučavanja kulture i kasnije zamrzavanje uzorka, pre nego što počnemo da lečimo tu sisu;
b) Testiranja ostalih sisa CMT testom, pre nego što počnemo sa lečenjem zahvaćene sise.
Stado A ima 10% preovlađujuće infekcije i 50% slučajeva kliničkog mastitisa. Stado B – 50% preovlađujuće infekcije i 10% slučajeva kliničkog mastitisa.
Odrediti za svako stado verovatni problem?
Odrediti za koje mleko treba uraditi test kulture koji bi pouzdanije ušao u prirodu problema?

Stroge aseptične procedure se moraju koristiti kada se skupljaju uzorci mleka da bi sprečili kontaminaciju mnogim mikroorganizmima koji se nalaze na vimenu krave, sisama, na rukama onoga koji uzima uzorak ili u staji. Veoma je bitno da imate osobu koja je obučena i odgovorna za uzimanje uzoraka. Uzorak se može uzeti pre muže, ili najmanje četiri sata posle muže.

Potrebni materijali: posuda za dezinfekciju sise, papirni ubrusi, dosta pamučnih loptica, 70% alkohol, epruvete sa plastičnim vrhom, odgovarajući stalak za epruvete, hladnjak sa ledom i trajni marker za pisanje.

Testiranje uzoraka mleka iz grupnog rezervoara
Ovaj test nam pokazuje koji se mikroorganizmi nalaze u mleku. Uzorci se lako skupljaju, ali je interpretacija znatno teža. Izolovanje zaraznih patogena mastitisa iz grupnog rezervoara znači da je barem jedna krava zaražena sa tim patogenom. Viši brojevi ne znače da je više krava zaraženo. Značajno povećanje u broju streptokoka i koliformnih bakterija može da bude shvaćeno kao propusti u higijeni ili tokom ili između muže, ali mogu da postoje i problemi sa higijenom i čišćenjem opreme za mužu. Međutim, postoji verovatnoća, posebno sa Straphylococcus aureus ili mikoplazmom, da neke krave budu inficirane, ali da se ne nađu patogeni iz uzoraka grupnog rezervoara. Ovo nam govori da ukoliko dobijemo negativan rezultat testa, to ne znači da nemamo krava sa infekcijom.
Da bi našli šemu infekcije u stadu, kako u vašem tako i u stadu koje želite da kupite, nekoliko testova kulture grupnog rezervoara bi trebalo uraditi sa razmakom od 2 do 7 dana.
U zdravim stadima, posebno posle iskorenjivanja Streptococcus agalactiae ili mikoplazme, treba vršiti dnevno i mesečno testiranje kulture grupnog rezervoara za mleko, kao i testiranje kulture mikoplazme da bi bili sigurni da smo stvarno iskorenili problem u stadu. U većim stadima, ili ako je patogen detektovan, može biti korisno da se testira uzorak mleka od različitih grupa životinja, kao što su krave u prvoj laktaciji ili krave koje su prethodno lečene.
Uzburkajte mleko 5 minuta pre nego što uzmete uzorak iz grupnog rezervoara i uzmite ga sa vrha, nikada iz dovoda, jer on može biti kontaminiran različitim mikroorganizmima. Šansa da se uhvati mikroorganizam je veća ako pomešate mleko od nekoliko dana, a zatim uzmete malu količinu u posudu i zamrznete. Tokom naredna dva ili četiri prikupljanja mleka, dodajte malu količinu istoj posudi, a zatim je zamrznutu pošaljite na testiranje kulture.
Praćenje broja koliformnih bakterija je dobar način za kontrolisanje higijene tokom muže.

Senzitivnost i specifičnost
Za sve ove testove, rezultat je pozitivan kada krava ili sisa izgledaju zaraženo, a negativan je kada nema simptoma infekcije. Nažalost, ovi testovi nisu 100% precizni. Mogu da se dogode dve vrste grešaka. Kada je test pozitivan, ali kada zapravo nema infekcije, rezultat je pogrešno pozitivan. Pegrešno negativan nazivamo test koji daje negativne rezultate, dok infekcija zapravo postoji.
Senzitivnost je mogućnost testa da pravilno detektuje sve pozitivne ili zaražene krave. Senzitivnost od 70% znači da je 70% zaraženih krava detektovano kao pozitivne na test. Test sa visokom senzitivnošću je kao dobar detektiv koji uoči svakog kriminalca. Test sa niskom senzitivnošću ne otkrije svaku zaraženu kravu, tako da imamo mnogo pogrešnih negativnih rezultata.
Specifičnost je mogućnost da se tačno detektuju sve negativne ili zdrave krave. Specifičnost od 80% znači da je 80% krava bez infekcije testirano kao negativno. Test sa visokom specifičnošću je kao dobar sudija koji ne želi da osudi nevinog čoveka. Test sa niskom specifičnošću daje mnoge pogrešne pozitivne rezultate.

Test osetljivosti na antibiotike
Test kulture mleka može biti praćen testom osetljivosti na antibiotike. Ovaj test pomaže veterinaru pri određivanju antibiotika koji će biti efikasni protiv mikroorganizama prisutnih u stadu. Test minimalne naseljene koncentracije (MIC) je precizniji, ali i skuplji nego Kirby-Bauer test.
Međutim, trebalo bi znati da efikasnost antibiotika u laboratoriji nije garancija da će isti antibiotik biti efikasan u mlečnoj žlezdi, tako da je ovaj test bolji u pokazivanju koje lekove ne treba koristiti; ovaj test nam ne ukazuje tačno koji lek treba koristiti u datoj situaciji.

Zašto se dešava da rezultati kulture mleka budu pogrešni?
Iako se testiranje kulture mleka smatra zlatnom metodom za detekciju mastitisa, greške mogu da se dese.
Pogrešni pozitivni testovi se dešavaju kada se mleko sa nezaražene sise kontaminira sa mikroorganizmima tokom uzimanja uzoraka ili vršenja samog testa. Ova vrsta kontaminacije se dešava iz sledećih razloga:
– prljavih krajeva vimena;
– kada se mleko dodirne prstima, pre nego što uđe u posudu (epruvetu);
– kada prljavština uđe u epruvetu, ili kada se poklopac dodirne prstima.
Neke bakterije kao sto su Bacillus, Staphylococcus sp. i Corynebaclerium bovis se smatraju kontaminentima, ali bakterije ovih vrsta se ne smatraju patogenima vimena. Vrlo se retko dešava da se nađu tri različita patogena u istoj sisi. Ali, ako se to ipak desi, onda se taj uzorak proglašava kontaminiranim i potrebno je da se uzme novi uzorak. Ukoliko se ovo često dešava trebalo bi da proverite svoje metode uzimanja uzoraka. Pogrešni negativni testovi se dešavaju kada se ne nađu patogeni u uzorku mleka od krave koja je inficirana. Ovo se dešava kad:
– se loše rukuje sa uzorkom, tako da se na neki način unište patogeni;
– leukociti i antibiotici u mleku unište patogene;
– neki mikroorganizmi, kao što su mikoplazma, zahtevaju posebne uslove kultivisanja;
– sa E.coli kliničkim mastitisom može se desiti da mikoplazma već nestane u vreme uzimanja uzorka. Ovo se češće dešava u slučajevima umerenog mastitisa. Rana detekcija i uzimanje uzoraka povećava šanse za pronalaženje patogena;
– Neki patogeni kao što su mikoplazma, koliformne i posebno Staphylococcus aureus mogu biti u suviše malom broju da bi ih detektovali. Ovo se češće dešava u zbirnim uzorcima mleka gde je bakterija iz jedne sise razređena. Uzimanje dva ili tri uzorka u intervalu od jedne nedelje do jednog meseca ili mešanje mleka uzetog svaka dva dana povećava šanse za detektovanje Staphylococcus aureus bakterije. Kao alternativa uzimanja četiri uzorka, veterinar može da preporuči specijalne tehnike razvijanja kulture mleka, kao sto su testiranje veće količine mleka (0,05–0,1 ml), zaleđivanje–otopljavanje, obogaćivanje pre inkubacije. Sve ove tehnike su kontroverzne, jer povećavaju rizik od dobijanja pogrešnih pozitivnih rezultata. Ukoliko su rezultati kulture mleka negativni, ali je visok broj ćelija, i/ili ako CMT test pokazuje visoke vrednost, onda bi trebalo ponoviti test kulture 2–4 nedelje kasnije.

Testovi pojedinačne sise u odnosu na zbirne testove Svaka sisa je pojedinačna žlezda i ne dešava se da se celo vime zarazi, već pojedinačna sisa. Kada radimo kulturu mleka zbirnog uzorka, bakterije iz sve četiri sise su pomešane tako da se različiti patogeni mogu naći u jednom uzorku. Teško je reći da li je uzorak kontaminiran ili su različite sise inficirane različitim patogenima. Takođe, zbirni uzorak je više rastvoren, tako da će Staphylococcus aureus ili koliformne bakterije koje se nalaze u mleku iz jedne sise biti rastvorene i neprimećene u zbirnom uzorku. Zbirni uzorak je jeftiniji, ali rezultati mogu biti pogrešni.
Tokom kliničkog slučaja, trebalo bi uzeti uzorak mleka sa inficirane sise. U slučaju subkliničkog mastitisa, zbirni uzorak ili uzorak sa sve četiri sise se može uzeti, ili se pak može uraditi CMT test da bi se našla inficirana sisa. Zbirni uzorci su dobri pri pronalaženju jednog patogena, na primer Streptococcus agalactiae.

“Kada nismo testirali krave, imali smo manje mastitisa!”