VITAMIN U ISHRANI ŽIVINE
Dr Peter Surai i Julia Dvorska

Vitamin E je otkriven 1922. godine i od tada je sakupljena velika količina informacija. Uprkos dugogodišnjim istraživačkim naporima da se razume biološka uloga i molekularni mehanizmi vitamina E, kao i značajnom napretku na ovom polju u poslednjih nekoliko godina, mnoga pitanja još uvek čekaju na odgovor.

Nutritivni zahtevi za vitaminom E su teški za otkrivanje, zato što mnogo variraju i zavise od mnogo faktora, uključujući pol i starost živine, koncentracije i tipove masti u ishrani, koncentracije selena i prisustvo ostalih antioksidanata i prooksidanata.

Termin “zahtev” se obično koristi da označi minimalnu količinu neophodnu da se održe fiziološke funkcije. Koje funkcije bi trebalo da razmotrimo u ovom slučaju? Na primer, zahtevi za vitaminom E za održavanje rasta pilića su mnogo niži od zahteva za vitaminom E njihovih imuno sisitema. Zahtevi za ovim vitaminom su obično utvrđeni u optimalnim fiziološkim uslovima koji se teško dostižu na komercijalnoj farmi. Potrebno je da naglasimo da intenzivni sistem produkcije uključuje viši nivo metaboličkog stresa koji može povećati zahteve za vitaminom E. Takođe, postoje nerešena pitanja vezana za upotrebu vitamina E, uključujući i pitanje o nivou vitamina E u ishrani.

POTREBA ZA VITAMINOM E
Bilo je predloga da bi minimum vitamina E u ishrani trebalo da bude 10 mg/kg hrane, ali ako je živina izložena stresnim uslovima života (temperatura, vlažnost, itd), ili ako je hrana čuvana u lošim uslovima, preporučuje se dodatna količina vitamina E. Pošto količine ά-tocopherola u ishrani variraju i pošto dostupnost iz različitih sastojaka hrane nije detaljno istražena, prozvođači hrane za piliće ne uzimaju u obzir samo telesnu potrebu za vitaminom E kao osnovu pri sastavljanju receptura. Pošto je ά-tocopherol nestabilan i lako oksidira tokom skladištenja, glavna prehrambena forma vitamina E su tokoferol estri. Bitno je da znamo da ovi oblici vitamina E nemaju antioksidantnu aktivnost, tako da se ne mogu koristiti kao stabilizatori masti u hrani. Tek u crevima će tokoferol estri biti pretvoreni u ά-tocopherol, glavno antioksidantno jedinjenje bioloških sistema.
Nivo vitamina E kao suplementa u modernoj ishrani živine je varirao od 20 do 100 mg/kg, s tim što je taj nivo porastao u poslednjih nekoliko godina. Na primer, potrebe u hrani Ross brojlera (jul 1988) u umerenim klimama smatraju za potrebe za vitaminom E u sledećim količinama:
– pilići (startna i dijeta u rastu) je 10mg/kg,
– za predpriplodnu i priplodnu živinu ta količina je 28mg/kg. Sedam godina kasnije (septembar 1995) potrebe u hrani Ross PM3 brojlera je uvećala nivo dodatnog vitamina E na 90 mg/kg za piliće u početnoj smeši i u drugoj smeši, dok je količina vitamina E za predpriplodnu i priplodnu živinu iznosila 100 mg/kg. Ovaj trend se nastavlja zbog skupljenih dokaza koji pokazuju pozitivne efekte ovog vitamina na funkcije imuno sistema i zaštitne efekte protiv stresa, uključujući toplotni stres, kao i unapređeni životni vek mesa i kvalitet jaja.
Kao što je i očekivano, povećani unos vitamina E je rezultirao u povećanoj ceni hrane, ali taj dodati trošak nije visok, jer poboljšanja u proizvodnim i reproduktivnim karakteristikama pilića kao i u kvalitetu mesa lako pokriju taj dodatni trošak.
Kao što je pomenuto ranije, potrebe za vitaminom E zavise, u velikoj meri, od nivoa i vrsta masti korišćenih u hrani. Neka ulja, kao na primer suncokretovo ili ulje od pšenične klice imaju pozitivan balans E vitamina. Ulje kukuruza ima neutralni balans, dok riblje ulje i mast imaju negativni balans vitamina E, tako da uključivanje ovih ulja u hranu zahteva povećani unos vitamina E u organizam. Dakle, postoji jaz između fizioloških potreba za vitaminom E kod živine (5–10mg/kg) i količine vitamina E u komercijalnim dodacima u hrani (do 100mg/kg).
Nedavna istraživanja su pokazala da postoji delikatan balans slobodnih, nepromenjenih atoma i dovoljnosti antioksidantnih odbrana u organizmu. Vitamin E kao suplement se smatra kao efektivno sredstvo unapređenja antioksidantnog sistema u uslovima stresa. Očigledno je da je potreba za vitaminom E povezana sa ovim balansom u telu životinje. S druge strane, ovaj balans je povezan sa faktorima ishrane i okruženja koji mogu u velikoj meri varirati. Faktori ishrane uključuju balans antioksidantnih nutrienata kao što su selen, vitamin E, karetenoidi, sintetički antioksidanti itd. sa prooksidantnim sastojcima kao što su PUFA, gvožđe i bakar. Faktori okruženja uključuju atmosferske zagađivače, toksine, prenosioce infekcija i izazivače stresa.
Zabrana antibiotika u Evropi je u vezi sa potragom za alternativnim načinima unapređenja imuno sistema i njegove efikasnosti. Smatra se da vitamin E ima pozitivne efekte na imuni sistem i kao rezultat tog verovanja povećana je njegova upotreba u živinarstvu. Ovo pitanje zahteva dalje razmatranje pošto su rezultati dobijeni do sada veoma neusaglašeni i pošto utvrđene doze vitamina E (dobijene tim istraživanjima) koje mogu unaprediti imuni sistem dosta variraju. Više pažnje bi trebalo obratiti na kombinaciju povišenog unosa vitamina E sa drugim antioksidantima, posebno selenom.
Upotreba organskog selena koji se efikasnije koristi u metabolizmu i gradi telesne rezerve ovog, veoma važnog minerala, otvorila je nove granice za uzgajivače živine.

POSEBNI RAZLOZI ZA POVEĆANJE DOPUNSKOG VITAMINA E
Kao prirodni antioksidant, vitamin E može značajno smanjiti peroksidaciju lipida u kokošijem mesu tokom skladištenja. Prema tome, povećanje doza vitamina E doza (do 500 mg/kg) u hrani brojlera je efikasan način za poboljšanje skladišnih osobina mesa. S obzirom da se tržište mesa kreće od kvantitativnih parametara ka kvalitativnim, prevencija akumulacije peroksida lipida, koji su inače vrlo štetni po zdravlje čoveka, postala je veoma važno pitanje. Kao što je pokazano u istraživanjima u nedavnim publikacijama Roslin univerziteta u Edinburgu, dodatak vitamina E u dozi od 250 mg/kg koja je data pre, za i posle toplotnog stresa je optimalna za olakšavanje od stresa te vrste, ili bar umanjuje efekte hroničnog toplotnog stresa kod koka nosilja.
Rezultati dobijeni u Avian naučnom centru u Škotskoj jasno pokazuju da je povećana doza (250 mg/kg) vitamina E u hrani usko povezana sa smanjenjem podložnosti ka peroksidaciji lipida u različitim tkivima tek izleženih pilića. Ovo povećanje u antioksidativnoj zaštiti može biti odlučujuće za razvoj imuno sistema pileta, i rezultati su veoma povoljni po sposobnost rasta i razvoja pilića u ranom stadijumu razvoja. Još jedna implikacija uvećanog unosa vitamina E je produkcija jaja obogaćenih alphatokoferolom. Takozvana “super-jaja” proizvedena u SAC su bila obogaćena do te mere vitaminom E da su sadržala 150% dnevne potrebe vitamina E kod ljudi. Štaviše, takva jaja su bila okarakterisana povećanom otpornošću na peroksidaciju lipida u žumancu.

NEGATIVN I EFEKTI VIŠKA VITAMINA E
Vitamin E pripada kategoriji jedinjenja sa ekstremno niskim nivoom toksina. Do sada nisu otkriveni posebni znaci hipervitaminoze E. Bezbedne doze za životinje prelaze 100 puta više njihove stvarne fiziološke potrebe za vitaminom E. Studije na životinjama su takođe pokazale da vitamin E nije mutagenik, karcinogenik i tetragenik. Ipak, nekoliko negativnih efekata vitamina E su bili primećeni tokom istraživanja.
Najniža doza vitamina E koja je izazvala negativne efekte kod kokošiju je bila manja od 1.400 IU/kg, dok je većina negativnih efekata ispoljena kada su doze vitamina E bile 10.000 IU/kg, što je 100 puta veća količina od količine korišćene u komercijalnoj hrani.
Tolerancija viška vitamina E zavisi i od vrste životinje. Najviša testirana doza vitamina E (1 mg alfa-tokoferola/kg telesne mase) koja nije ispoljila negativne efekte kod miševa, pacova, zečeva, mački, pasa i majmuna bila je 50.000; 5. 000; 2.000; 200; 320 respektivno.

OSTALI EFEKTI VIŠKA VITAMINA E
Kada uzmemo u obzir veliku količinu podataka koji govore o pozitivnim efektima povećanog unosa vitamina E kod ljudi i životinja, moramo da podsetimo na delikatan balans antioksidanata i prooksidanata koji postoji u ćeliji i koji je odgovoran za regulaciju mnogih fizioloških potreba. Promene u tom balansu koji nastaje povećanim unosom vitamina E mogu biti veoma korisne u kratkom periodu, ali postoji rizik od pojave negativnih efekata, zato što nedavno dobijeni podaci ukazuju da:
– Vitamin E ima metaboličke efekte koji nisu povezani sa njegovom mogućnošću da spreči slobodne radikalne reakcije. Na primer, alfa tokoferol može da utiče na nivo genetske transkripcije, što vodi do sprečavanja razmnožavanja ćelija i takvi antioksidanti (alfa tokoferol i askorbinska kiselina) sprečavaju diferenciranje mnogih tipova ćelija.
– Kritični koraci u signalnoj transdukcionoj kaskadi su osetljivi na oksidante i antioksidante, a mnogi osnovni procesi u ćeliji se pokreću fiziološkom oksidant–antioksidant homeostazom. Mnogi unutarćelijski procesi i/ili zahtevaju reakcijske slobodne radikale, da bi transmitovali njihove signale do nukleusa.
– Veoma niske, kontrolisane koncentracije slobodnih radikala učestvuju u mehanizmima signalne transmisije u spermatozoi. Kod niskih koncentracija, oni se ponašaju kao medijatori normalne semene funkcije kod sisara. Jos uvek nije utvrđeno da li je ovo slučaj i kod živine.
– Vitamin E može da modulira prostanoidni metabolizam. Zbog veoma važne uloge prostaglandina i leukotriena u regulaciji ćelijskog metabolizma, višak vitamina E može da rezultira negativnim posledicama na proizvodne i reproduktivne rezultate živine.
Dakle, vitamin E je jedan od najvažnijih i najzagonetnijih vitamina. Živinarstvo će imati veliku korist od njegove efektivne upotrebe. Ipak, postoji mogućnost da prekomerno doziranje antioksidantnih mikronutrienata, uključujući i vitamin E, dovede do nepoželjinih uticaja na mnoge fiziološke procese u telu, što jasno govori da ovaj problem zahteva detaljniju analizu.

Dr Peter Surai i Julia Dvorska