KONTROLIŠITE MUŠICE, PRE NEGO ŠTO ONE POČNU DA KONTROLIŠU STADO
Kako se približavamo toplijim sezonama,
trebalo bi da razmislimo o kontroli mušica
na farmama, zato što je poznato da
mušice prenose kako životinjske tako i ljudske
bolesti. Sa dolaskom toplijeg vremena, broj mušica
počinje da se uvećava veoma brzo, jer se vreme
smene izleganja mušica u balezi i ostacima hrane
za stoku znatno skraćuje. Neki od dobrih razloga
za pripremu protiv sezone mušica su povećani
rizik od mastitisa, konjuktivitisa i drugih infekcija i
umanjena proizvodnja.
MASTITIS
Mušice su poznate kao prenosioci bakterija
streptokoka i stafilokoka u delovima njihovih usta i
stopala. Obična kućna muva (koja inače ne ujeda)
svojim ustima upija vlagu dok se hrani. Mrljice koje
možemo da vidimo na zidovima i ogradama torova
su, u stvari, male količine ispljuvaka i fekalija
koje muve ostavljaju iza sebe. Ove mrljice često
sadrže bakterije koje će takođe biti ostavljene i na
sledećem mestu gde muva sleti da bi se hranila ili
odmorila. Mušice naročito vole raspadnutu materiju,
bez obzira da li je životinjskog ili biljnog porekla jer
se hrane trulom površinom ili komadićima balege.
Česta meta za ishranu mušica su krave kojima
između mlečnih perioda curi mleko. Zbog toga su
krave u ovom periodu podložnije mastitisu više
nego ostale krave. Često se dešava da mleko koje
mušica upije sadrži mastitis, čime se povećava
šansa da se ta bolest prenese dalje.
Muve koje ujedaju predstavljaju veliki
problem za krave. Ove mušice često ujedaju vime
krava, kao i krajeve vimena gde je koža veoma
tanka. Mušice su u stanju da izazovu toliko iritacija
i oštećenja na krajevima vimena koje, na kraju,
rezultiraju – ranama i krastama. Vrste stafilokoka
bakterija, kao na primer stafilokokus aureus
razvijaju se u ozledama nastalim od ujeda, kao i
oko krasta.
Mastitis može da se pojavi i na ranama od
ujeda kod junica koje bi tek trebalo da se otele.
Kao i u prethodno opisanom primeru sa ranama
na vimenu, i u ovom slučaju gotovo je sigurno da
će se krava inficirati mastitisom. Slučajevi stafilokokus
aureus mastitisa često postaju hronični,
rezultirajući padom kvaliteta i količine mleka.
KONJUKTIVITIS
Moraxella bakterija koja izaziva
konjuktivitis se može naći u izmetu teleta kojim
se mušice hrane. Kada je broj mušica veliki,
konjuktivitis se brzo širi sa teleta na tele. Obične
kućne muve su posebno efikasne kao prenosioci
bakterije, pošto se hrane od jedne vlažne
tačke do druge. Muve na licu takođe brzo šire
konjuktivitis. Dok većina rana od konjuktivitisa
zaraste za 45 do 60 dana, u otprilike 1%
slučajeva doći će do trajnog oštećenja i vid će
biti izgubljen. U prilog štetnosti konjuktivitisa
ulazi i cena lečenja za koji su potrebni skupi
antibiotici.
SMANJENA PROIZVODNJA
Kada se populacija muva koje ujedaju
znatno uveća, muve počinju da proganjaju krave
i telad. Pokušavajući da se odbrane, krave se
zbijaju jedna uz drugu, trudeći se da zajedno dođu
u centar stada. Ovakvo ponašanje drži krave
podalje od hranilica, tako da proizvodnja mleka
može da bude umanjena između 5% i 20%. Junad
u razvoju, takođe ispoljavaju ovakvo ponašanje
kada ih napada veliki broj mušica. Čak se može
desiti da u vrhu sezone napada muva koje ujedaju,
junad izgubi na kilaži, iako bi u tom periodu trebalo
da dobiju na telesnoj masi.
POTENCIJALNE INFEKCIJE
Muve su, takođe, prenosnici bakterija kao
što su Salmonela i Ešerihia koli O157, potencijalnih
nosilaca patogena koji se kasnije razvijaju, kako
kod čoveka tako i kod životinja.
Može se dogoditi da muve prenesu
Salmonelu sa krave sa dijarejom u oboru gde se
leči, do obližnje teladi. Nedavni izveštaji pokazuju
da se Ešerihia koli 157 (poznata kao “hamburger
Ešerihia koli”) pored toga što je prenose muve u
delovima usta i stopala, može razmnožiti i na samoj
muvi. Tako muva postaje više od prenosioca – ona
je, takođe, i mesto za razmnožavanje.
Pošto se ove bakterije kontrolišu u klanicama
koje uzimaju muzne krave, kontrola mušica
na farmama bi mogla da postane vid smanjenja
inficiranih krava koje pristižu u klanice.
KONTROLIŠITE MUŠICE SADA
Osnovna strategija za kontrolu mušica
u mlekarstvu je da se smanji broj potencijalnih
lokacija za razmnožavanje. Primarne lokacije za
razmnožavanje mušica su u svežoj balegi, materijalu
za prostiranje (kao što je slama u oborima za
telad), kao i u biljnom materijalu – silaži i senu.
Iseckana trava koja se koristi kao đubrivo
je takođe pogodno mesto za razmnožavanje
pojedinih vrsta mušica. Tipična mesta na kojima
se ovo dešava se nalaze uzduž ograda i
hranilica. Uklanjanje ovih mesta gde se mušice
razmnožavaju predstavlja najjeftiniji vid kontrole
broja mušica. Skuplji metodi borbe protiv mušica
uključuju biološku kontrolu i insekticide.
Vreme pred toplije sezone je pravi trenutak
za razmišljanje o načinima borbe protiv mušica.
Potražite mesta gde se mušice razmnožavaju i
uklonite ih, pre nego što populacija počne da se
razvija. Onog trenutka kada vreme postane toplije
i idealno za brzo razmnožavanje, kontrola postaje
mnogo teža i skuplja.