Stojanović Bane, Urošević Goran
Simentalac Boljevačko zlato

Boljevac, gradić u podnožju planine Rtanj..., najčešći je početak svake priče o prirodnim bogatstvima, događajima i ljudima koji su svoj život vezali za područje nevelike istoimene opštine. Našu priču, u ambijentu farme ispunjene sa četrdesetak grla goveda, priča nam vlasnik Radomir Trujić, inače predsednik Udruženja odgajivača goveda simentalske rase – Boljevac.

“Udruženje broji 40 članova, a ohrabruje činjenica da se broj stalno uvećava. Od 280 u početku, došli smo do 420 muznih krava. Uz telad i junice, ovaj broj je više nego udvostručen. Danas naše udruženje isporučuje mlekari u Zaječaru oko 6.500 l mleka dnevno.”
Samo područje sliva Crne Reke kao bogom je dano za stočarstvo. Na sreću (ili nažalost) obiluje raznovrsnim rudnim blagom, tako da su RTB Bor, RMU Bogovina, Lubniva… bili decenijama preokupacija ovdašnjeg stanovništva; uzgojem stoke bavili su se samo najstariji članovi porodica, tek toliko da se porodica prehrani, tj. za prostu reprodukciju.
– Mi smo u Udruženju rešili da to promenimo i stvari se, mada ne tako brzo kako želimo, kreću na bolje – kaže Radomir i nastavlja priču: “Naši farmeri su razvoj govedarstva bazirali na uzgoju simentalske rase koja, sem prinosa od oko 35 l mleka dnevno, obiluje i mesnom masom. Za bogatiji “rod” mleka zadužena je rasa holštajn koju, takođe, imamo u velikom broju u našim farmama, a od nje dobijamo između 50 i 60 l mleka po grlu. Treba reći da na našem području egzistira i crveno (naše domaće, šareno goveče u tipu simentalca) nastalo ukrštanjem sa svojevremeno uvezenim, izuzetno kvalitetnim grlima simentalske rase iz Austrije. Naše nastojanje da uvozom 10 bikova elitnog kvaliteta jos više unapredimo genetski potencijal naših grla, nažalost, za sada nije dobilo zeleno svetlo u Ministarstvu poljoprivrede.
Moram reći, da su nažalost i uslovi, odnosno objekti u kojima čuvamo grla (mislim na članove udruženja), izgrađeni u onom starom, evropskom stilu sa klasičim vezovima, pojilicama i niskim tavanicama. Tek druga, (a u izgradnji je i treća, sa pokretnim krovom) štala izgrađene su po savremenim standardima i zahtevima uzgoja goveda. Od ukupno 40, posedujem 20 muznih krava u ciklusu muže, 10 junica, a ostalo, uz 2 muška su ženska telad za priplod. Planiram da, vrlo brzo, broj muznih krava povećam na 50, prvenstveno simentalske rase, crvenog i nesto crnog holštajna”, priča naš domaćin Rade.
Na naše pitanje zašto je jedan zid Radomirove staje u stvari PVC-folija, naš domaćin se od srca nasmejao, uz konstataciju da krave obožavaju “zimovanje” – sve do 15 ºC. Ishrana goveda o kojoj se posebno vodi računa u Udruženju, bazirana je na hrani koja, zbog poremećaja crevne flore i stresa ne sme tokom zime, pa i godine da ima veće oscilacije u sastavu: kukuruzna silaža, suva lucerka, koncentrat i dodaci CENZONE – osnova je ishrane goveda. Odmor, mirovanje, mikroklimatski uslovi, takođe su vrlo bitni za uspešan uzgoj goveda.
“U saradnji sa beogradskom kancelarijom CHF obezbedili smo sredstva od oko 70.000 € za ulaganje u kvalitetan semenski materijal – oko 2.000 doza, elitnih bikova, za osemenjavanje omatičenih krava, za junice, te za osemenjavanje krava u širokoj populaciji.
Naše udruženje je za sada jedino u Srbiji koje je ovim putem obezbedilo ultrazvučni aparat za kontrolu steonosti, kontejner za čuvanje semenskog materijala, kompjutersku evidenciju, prostoriju koju smo posredovanjem opštine Boljevac dobili za rad, matičnu službu koja je u postupku formiranja… Sve su to preduslovi za uspešan rad i razvoj našeg udruženja”, s ponosom ističe Trujić.
Ono što predstavlja trenutni problem jeste neadekvatno organizovana veterinarska služba. Udruženje se prostorno nalazi na desetak kilometara i svakako zahteva svakodnevno praćenje zdravstvenog stanja stoke, pravilno doziranje vitaminskih i zaštitnih preparata, pogotovo imajući u vidu još uvek nedovoljno adekvatne objekte u kojima su životinje smeštene.
Udruženje ima izuzetno uspešnu saradnju sa veterinarskim centrom za reprodukciju i veštačko osemenjavanje iz Velike Plane, koja je u velikoj meri doprinela eliminisanju steriliteta goveda, ali i unapređenju znanja članova Udruženja. Radomir Trujić ne krije veliku ambiciju: “Plan za ovu godinu prvenstveno se oslanja na uvećanje broja grla, naravno striktno vodeći računa o kvalitetu, u saradnji sa naučnim ustanovama i sličnim udruženjima u zemlji i inostranstvu, nastupima kako na domaćem, tako i na sajmovima van zemlje. Kada kažem ‘udruživanje’ neophodno je pravljenje asocijacija od najmanje 3 udruženja (što na području Timočke Krajine i možemo), jer ćemo samo tako organizovani lakše stizati i do novca za nove investicije, ali i do novih saznanja.” “Naša poslovna strategija podrazumeva intenzivnu saradnju sa inostranim institucijama. Primera radi, stupili smo u kontakt sa NVO “Reka Mleka”, ali smo i započeli pregovore da neiskorišćenu, izvanrednu infrastrukturu koju imamo u obližnjoj zadruzi u Sumrakovcu popunimo sa par hiljada bikova.
Takođe, planiramo i nabavku novog seno–silažnog kombajna i... nema nazad! Naš farmer u najkraćem roku biće ono što i zaslužuje – Euro farmer”, završava priču sa sigurnošću koja nema alternativu naš domaćin, Rade Trujić.

Stojanović Bane, Urošević Goran