Marija Smirnova, doktor poljoprivrednih nauka,
Iraida Mark, Viktorija Smirnova, docenti ekonomskoh nauka
Ispaša – prošlost ili budućnost ?

U kompleksu mera preduzimanih radi povećanja produktivnosti i smanjenja proizvodne cene u proizvodnji mleka, veliku ulogu igra i korišćenje jeftinih, dostupnih tehnologija. U Lenjingradskoj oblasti gde su prosečni godišnji prinosi mleka po kravi porasli sa 5.809 kg u 2003. na 6.000 kg u 2005. godini, rentabilnost proizvodnje se smanjila sa 17,3 na 16,3%. Utiče, naravno, i rast cena energetskih izvora, sredstva za proizvodnju, itd., ali postoje i neke neiskorišćene rezerve.

Dobici – privremeni
S uvođenjem intenzivnih tehnologija, mnoge farme krava muzara su prešle na neprekidno držanje krava u štalama, u toku cele godine sa silažno-koncentrovanim načinom ishrane. Tehnološki i organizacijski, sam proces muže se takođe pojednostavio. Ali, dobitak ostvaren prelaskom na novu tehnologiju može dovesti do gubitaka na drugoj strani – ekonomskoj.
Na tim farmama su, po pravilu, postojali uređeni pašnjaci i oni, prelaskom na celogodišnje držanje krava u štalama, odjednom ispadaju iz tehnološkog obrta i ostaju neiskorišćeni.
Drugo, pašnjaci predstavljaju značajnu rezervu sniženja proizvodne cene mleka. Trava je, u bilo kom slučaju, 2–3 puta jeftinija od bilo koje druge stočne hrane! U slučaju produktivnosti pašnjaka na nivou 9.000–12.000 kg/h zelene mase, njena proizvodna cena je oko 15–20 rubalja/kg (0,45–0,60 Euro/kg). I ta ušteda na ceni hrane nije kratkoročna, jer čak i u hladnom, severozapadnom regionu Rusije, period ispaše može trajati 120 dana – od 20. maja do 20. septembra!
Treće, trava predstavlja i najprirodniju ishranu za sve preživare. Ako hranljivost zelene mase uzmemo za 100%, vrednost sena bila bi 50%, a silaže 60–70%. U 1 kg suve materije zelene mešavine žitarica nalazi se više od 100 g svarljivog proteina, 30–70 g šećera, 10–12 MJ energije.
Karotina u zelenoj masi ima 10 puta više nego u senu, a takođe mnogo vitamina D i E, kojih u senu uopšte nema. Zahvaljujući sočnosti, mekoći, mirisu i estrogenim supstancama, zelena masa spada u hranu izuzetno visokog stepena konzumacije i svarljivosti (80–90%). Korišćenje sveže trave u ishrani krava, čak i onih koje se drže u štalama znatno poboljšava njihovo fiziološko stanje. Životinje se na ispaši kreću na svežem vazduhu, što učvršćuje njihovo zdravlje i pozitivno utiče na sve proizvodne pokazatelje.

Tabela 1: Energetska i proteinska hranljivost zelene mase višegodišnjih trava

Većа mlečnost – bolja hrana
Što je veća produktivnost krava, njihova ishrana mora biti kvalitetnija. Na taj način, ako je prosečan godišnji prinos mleka po kravi 5.000 kg, u 1 kg suve materije hrane mora biti minimum 120 g proteina, metaboličke energije – minimum 9 MJ. U slučaju godišnjeg prinosa od 7.000 kg mleka po kravi – cifre su – proteina 150g, metaboličke energije – 10,06 MJ.
Stvaranje i korišćenje dugogodišnjih pašnjaka u ishrani krava muzara omogućava upotrebu zelene mase u najoptimalnijim fazama vegetacije, sa maksimalnim sadržajem hranljivih materija i visokom svarljivošću. (Tabela 1) U programu „Hrana za životinje“ Lenjingradske oblasti propisuje se uključivanje zelene mase u ishranu krava, u zavisnosti od prosečnih godišnjih prinosa mleka (3–10 hiljada kg godišnje), što iznosi od 6–7 tona godišnje po kravi.
Prema podacima domaćih i stranih autora, kod krava koje koriste ispašu reproduktivne sposobnosti se povećavaju za 7–10%, a troškovi izdržavanja se smanjuju za 17% u odnosu na držanje u štalama preko cele godine.
U periodu ispaše, svakoj kravi je potrebno 50–60 kg zelene mase dnevno. Ako nije izvodljivo napasati celo stado, onda zasušene i tek oteljene krave – obavezno, a za ostale je potrebno organizovati zeleni konvejer. Pri tom, trava bi obavezno trebalo da stigne u hranilice najkasnije za jedan sat posle košenja, a njenu dnevnu normu bi trebalo davati u 3–4 obroka.
Povećanje broja obroka sa 2 do 4 dnevno uvećava prinose mleka za 8–10%. U povoljnim vremenskim uslovima, poželjno je travu i prosušiti do vlažnosti 50–65%

Izračunajmo razliku
Mi smo sproveli uporednu analizu efektivnosti proizvodnje mleka na različitim farmama u Lenjingradskoj oblasti, od kojih su jedne primenjivale tehnologiju držanja krava u štalama preko cele godine, a druge u letnjem periodu koristile ispašu. Za istraživanje smo izabrali 10 visokorentabilnih farmi mleka, udaljenih oko 50–100 km od Sankt Peterburga, sa crno-šarenom rasom krava, godišnjim prinosom mleka minimum 6.000 kg i držanjem u slobodnom, nevezanom sistemu. (Tabele 2 i 3)

Tabela 2: Uporedna ocena efektivnosti proizvodnje mleka prilikom različitih načina držanja krava, u leto 2004.

Tabela 3: Škartiranje krava muzara prilikom različitih načina držanja

Analiza je pokazala da izbor načina držanja nije povezan sa veličinom površina pod travom. Farme koje su izabrale sistem sa ispašom, imale su u proseku manje površine, mada donekle i manje stado (u proseku 1.043 grla). A farme koje su izabrale sistem sa celogodišnjim držanjem u štalama, imale su u proseku 1.169 krava, ali je i procenat škartiranih grla kod njih bio znatno veći ( za 723 grla ili 29%).
Sistem sa ispašom doneo je veće godišnje prinose mleka za 9% (628 kg), a škartiranje niskomlečnih krava bilo je 2 puta niže. Zahvaljujući većoj produktivnosti, proizvodna cena mleka pri ovom sistemu je za 5% niža.
Takođe, ovaj tip držanja krava muzara pozitivno je uticao i na zdravlje životinja: zbog bolesti škartirano je 45,4% grla, dok je pri držanju u štalama taj pokazatelj iznosio čak 61,4%. Dodatni proizvodni troškovi u sistemu sa ispašom u potpunosti se isplate zarađenim profitom. A u slučajevima kada su se godišnji troškovi po grlu povećavali za 8%, profit se uvećavao za 25,4%! Kao ukupan rezultat imamo sledeće cifre: rentabilnost proizvodnje mleka korišćenjem ispaše iznosila je 24,7%, a u drugoj varijanti – 19,7% U sistemu sa ispašom, intenzivnije se koriste i zemljišne površine: u preračunu na 100 ha realizacija mleka je veća za 16,9%, a profit – za 39,1%. Istraživanja domaćih i inostranih stručnjaka su pokazala da se u mleku krava koje koriste ispašu nalaze sve čoveku neophodne frakcije proteina, što omogućava da se od njega prave sve vrste sireva; takođe, u takvom mleku se nalazi visok nivo vitamina i minerala koji ga čine izuzetno pogodnim za proizvodnju visokokvalitetne hrane za decu i odojčad.
U današnje vreme, većina firmi koje se bave preradom mleka i proizvodnjom drugih mlečnih proizvoda doplaćuju proizvođačima za mleko boljeg kvaliteta. Ako ono sadrži više belančevina i mlečne masti, to je za preradu dobro došlo, jer iz njega mogu dobiti više proizvoda i ostvariti dodatne prihode. Iz svega navedenog proizilazi da pitanja ishrane i načina držanja mlečnih krava uopšte nisu čisto teorijska pitanja, već direktno utiču na ekonomičnost farmi krava, kao i preduzeća za preradu mleka. Više je nego očigledno da je ispaša mlečnih krava osnova uspeha u proizvodnji mleka.

Marija Smirnova, doktor poljoprivrednih nauka,
Iraida Mark, Viktorija Smirnova, docenti ekonomskoh nauka