Dr Ljiljana Sretenović, naučni savetnik
Institut za stočarstvo Beograd-Zemun
ORGANSKI VEZAN HROM

Hrom se smatra esencijalnim mikroelementom. Neki element se smatra esencijalnim ako se ishranom ljudi i životinja koja je potpuno deficitarna u ovom elementu pojavi sindrom njegovog deficita i obrnuto dodatkom ovog elememta sindrom deficita potpuno nestane.

Hrom je esencijalan elemenat za normalan metabolizam ugljenih hidrata i masti i poboljšava funkciju insulina povećavajući njegovo vezivanje za ćelije, a putem fosforilacije povećava njihovu osetljivost. U obrocima ljudi i životinja sadržaj hroma je često suboptimalan. Njegovo nedovoljno unošenje dovodi do povećanja rizika za pojavu dijabetisa i kardiovaskularnih bolesti uključujući povećan insulin u krvi, glukozu, trigliceride,ukupan holesterol, smanjuje HDL i narušava imuni sistem.

Kada se govori o hromu misli se na trovalentan hrom. Šestovalentan hrom može da se redukuje do trovalentnog ali ne može obrnuto u živim organizmima.

Takoðe se smatra da je hrom u trovalentnom obliku (Cr+3), jedan od onih esencijalnih elemenata koji utiče na aktiviranje izvesnih enzima i stabilizaciju proteina i nukleinskih kiselina. Primarna uloga mu je u metabolizmu, naročito da podigne aktivnost insulina kroz prisustvo u organometalnom molekulu koji se naziva glukoza tolerantni faktor (GTF). Istraživanja su pokazala da se se hrom iz organskih kompleksa kao što su hrompikolinat (CrPic), hromnikotinat (CrNic), kao i kvasac obogaćen sa hromom mnogo efikasnije apsorbuju u odnosu na hromhlorid (CrCl3).

Trovalentni hrom je jedan od najmanje toksičnih elemenata i nije dokazan negativan efekat čak i ako se dodaje u količini od 1000 µg na dan.

Efekat hroma na performanse životinja i ljudi

Razni nepovoljni uticaji koji često vladaju na farmama kao što su uslovi držanja, ishrana, socijalni i metabolički stresovi (rano odbijanje, intenzivni uslovi odgajanja, transport, visoka proizvodnja, graviditet, i sl.) smanjuju prirodne odbrambene mehanizme i pospešuju razvoj metaboličkih i infektivnih poremećaja.

Dokazano je da se gore pomenuti problemi mogu da preveniraju ako se u obroke uključi organski vezan hrom. Tako je npr. nekoliko istraživanja otkrilo da dodatak organskog hroma u obroke teladi koja su pod stresom značajno poboljšava njihov prirast i smanjuje pojavu respiratornih bolesti, kao i potrebu za tretiranje antibioticima. Naučnici Chang i Mowat pokazali su da dodavanje 0.4ppm hroma iz kvasca koji je obogaćen sa hromom povećava dnevni prirast i konverziju kod teladi koja su pod stresom, a jednovremeno dodavanje hroma utiče na snižavanje kortizola i povećanje imunog odgovora. U jednom istraživanju koje je sprovedeno u Kanadi mortalkitet teladi koja su bila pod stresom i koja su dobijala hrom smanjen je za trećinu u odnosu na kontrolnu grupu. Popravljanje performansi kod teladi doprinosi lakšem podnošenju stresa u toku transporta. Za sada još nije praksa, ali se pretpostavlja da će uskoro hrom morati da se rutinski dodaje u so kao neophodan elemenat.

Bioiskoristivost hroma koji se nalazi u komercijalnim hranivima još uvek nije dovoljno ispitana. Potrebno je da se učine dalji napori kako bi se odredila koncentracija hrama u hranivima i odredila njegova bioiskoristivost, na osnovu čega bi se odredile njegove preporuke u ishrani preživara. U literaturi ne postoje jedinstvena slaganja oko toga koju količinu hroma treba uključiti u komercijalna hraniva. Ali skoro da postoji jedinstven stav o tome da treba da naðe komercijalnu primenu na samom početku stavljanja grla u tov kao i kod prvotelki u toku tranzicionog perioda.
Dodavanje hroma u obroke teladi smanjuje potrebu za antibioticima, a s druge strane, značajno otkriće je da dodatak hroma nije efektivan u slučajevima kad su telad već tretirana antibiotikom. Poznato je da se u kolostrumu nalazi znatno veća količina hroma koja se zatim smanjuje tokom laktacije. Hrom je u mleku vezan za njegove masne komponente. Iz tog razloga proizvodi od obranog mleka sadrže manje hroma u odnosu na punomasno mleko, buter ili sir.

Prosečan sadržaj hroma u mleku je oko 0.015ppm. Ovako niska koncentracija objašnjava se činjenicom da mlečna žlezda igra ulogu efektivnog filtera što ograničava transfer elemenata iz krvi u sekret mlečne žlezde tj. mleko. Slična je situacija i sa humanim mlekom.
Takoðe je dokazano da kod mlečnih krava dodatak organskog hroma povećava mlečnost, popravlja imunitet i telesnu kondiciju, poboljšava reproduktivnu efikasnost i smanjuje pojavu ketoze.
Veliko otkriće dogodilo se 1957. god. kada su autori Schwarz i Mertz, prvi pokazali da kvasac sadrži supstancu koja je sposobna da poveća dotok glukoze i da poboljša efikasnost iskorišćavanja insulina kada je to potrebno. Ova supstanca nazvana je GTF faktor (hrom zavisan glukoza toleranti faktor). Isti istraživači identifikovali su hrom kao aktivnu komponentu GTF faktora.
Kvasac obogaćen sa hromom može da obezbedi korišćenje trovalentnog hroma u regulaciji metabolizma glukoze i aminokiselina u mnogim sistemima kod sisara. Pošto sposobnost kod ljudi da proizvode hrom zavisan glukoza tolerannti faktor (GTF) zavisi od starosti, vrlo je izvesno da strategija popravljanja energetskog metabolizma kod životinja korišćenjem kvasca obogaćenog sa hromom može da ima primenu u ljudskoj ishrani i u prevenciji dijabetisa. Takoðe, organski vezan hrom može da utiče na deponovanje masti i metabolizam energije kod ljudi.
Nedvosmisleno je dokazano da deficit hroma kod ljudi, slično kao kod životinja, dovodi do imunosupresije, te se potrebe za hromom povećavaju u slučajevima kao što su umor, trauma, graviditet, konzumiranje obroka sa visokim nivoom glukoze kao i svim oblicima stresa (metabolički, fizički, emocionalni). U toku stresa povećano je lučenje kortizola koji reaguje kao antagonist insulina povećavajući koncentraciju glukoze u plazmi i smanjujući njeno iskorišćavanje u perifernim tkivima a takoðe i masti. Svi faktori koji favorizuju povećanje glukoze ili insulina u krvi stimulišu mobilizaciju rezervi hroma koji se tada ekskrimira putem urina čime se stvaraju uslovi za njegov deficit.

Dnevne potrebe u hromu kreću se od 50-200 mg. Pošto je poznato da je iskoristivost hroma iz dnevnog obroka vrlo mala i kreće se samo oko 0.5%, to se preporučuje korišćenje hroma iz kvasca na koji se nanosi kao i iz Cr- pikolinata. Najprirodniji način da se hrom unese u ljudski organizam je konzumiranjem punomasnog mleka i proizvoda od mleka koje potiče od krava u čije obroke je unet organski vezan hrom.

Dr Ljiljana Sretenović, naučni savetnik
Institut za stočarstvo Beograd-Zemun