KorišĆenje inokulanata pri   spremanju silaže

Doc. dr Nenad Ðorðević, Poljoprivredni Fakultet, Zemun

Siliranje je postupak konzervisanja hrane za životinje mlečnom kiselinom kao proizvodom spontane i indukovane fermentacije, ili direktnom acidifikacijom (zakiseljavanjem) mineralnim ili organskim kiselinama. Direktna acidifikacija mineralnim kiselinama je pre nekoliko decenija napuštena zbog brojnih problema u samom postupku siliranja a i kasnije pri korišćenju silaže. Acidifikacija organskim kiselinama u Evropi se još primenjuje, ali i ona nije popularna. Umesto toga sve se češće koriste biološki dodaci koji u sebi sadrže bakterije mlečne kiseline i druge dodatke i koji se popularno zovu inokulanti.

Bakterije mlečne kiseline su zastupljene u prirodi na živim biljkama, pa zajedno sa njim dospevaju u masu koja se silira, gde fermentišu šećere do mlečne kiseline i vrše konzervisanje biljne mase (spontana fermentacija). Meðutim, karakteristično za većinu bakterija mlečne kiseline iz prirode je da su heterofermentativnog tipa, odnosno, da sa učinkom od svega 50-ak procenata koriste šećere za sintezu mlečne kiseline. Ovo predstavlja njihov veliki nedostatak pri siliranju biljnog materijala koji sadrži “kritične” količine šećera, a takve su upravo  leguminoze (lucerka, crvena detelina, grašak, grahorica…). Upravo je ova činjenica i navela naučnike na ideju da se pri siliranju koriste specijalni biološki dodaci, koji sadrže odabrane sojeve homofermentativnih mlečnih bakterija, odnosno bakterija sa maksimalnim učinkom u produkciji mlečne kiseline (preko 90%). Danas na tržištu postoji veliki broj različitih bioloških dodataka, sa različitim fabričkim nazivima. Savremeni biološki preparati sadrže Lactobacillus plantarum i druge Lactobacillus vrste, u kombinaciji sa Enterococcus, Lactococcus i Pediococcus vrstama. Za praktičnu upotrebu koriste se u suvom stanju ili u vidu rastvora. Suvi preparati se pre upotrebe rastvaraju u manjoj količini vode i prskanjem što ravnomernije rasporeðuju po masi za siliranje u silo-objektu. Rešenje novijeg datuma je aplikator koji se ugraðuje na silo-kombajn, i koji odmah tretira usitnjenu masu pre nego što bude prebačena u transportno sredstvo.

Inokulanti se preporučuju pre svega pri siliranju onih biljnih vrsta koje sadrže rastvorljive šećere na samoj granici šećernog minimuma. Ukoliko se ovakav materijal prepusti prirodnim procesima siliranja, zbog male efikasnosti heterofermentativnih mlečnih bakterija neće se nagraditi dovoljno mlečne kiseline, pa se dobija loša silaža, a u krajnjem slučaju i sasvim neupotrebljiva. Meðutim, pri korišćenju inokulanata, odnosno specijalnih dodataka na bazi homofermentativnih mlečnih bakterija, odmah u startu se postiže visoka brojnost mlečnih bakterija, i to onih sojeva koji daleko racionalnije koriste šećere, pa će se nagraditi znatno veće količine mlečne kiseline. Treba znati da je ova vrsta dodataka najefikasnija u provenulom materijalu, sa vlagom manjom od 65%. Iz tog razloga, pri siliranju lucerke, deteline pa i trava, trebalo bi obavezno sprovoditi i ovu meru, odnosno kratkotrajno prosušivanje pokošenih biljaka, koje po lepom i sunčanom vremenu može da se izvede za samo nekoliko sati. Pored toga, inokulanti se mogu koristiti u kombinaciji sa manjim količinama ugljenohidratnih dodataka, jer se time sigurno obezbeðuje supstrat za njihovo delovanje. Osim za navedene kulture, inokulanti se sve češće dodaju i pri siliranju kukuruza, i pored činjenice da ova biljna vrsta sadrži dovoljne količijne fermentabilnih šećera. Svrha korišćenja inokulanata pri siliranju kukuruza jeste skraćenje trajanja fermentacije za 30-50%, i time raniji početak  korišćenja silaže.

Biološki dodaci (inokulanti) novije “generacije” pored homofermentativnih bakterija mlečne kiseline sadrže i celulolitičke enzime, i nazivaju se zajedničkim imenom bakterijsko-enzimski dodaci. Ovi dodaci razlažu celulozu do šećera, obezbeðujući dodatni susptrat za  aktivnost bakterija mlečne kiseline. Dodatni efekat njihovog rada je povećana svarljivost  tretiranih silaža, te se koriste pri siliranju različitih sirovina. Najnovija “generacija” inokulanata sadrži pored homofermentativnih i heterofermenativne bakterije, koje u ograničenoj meri stvaraju sirćetnu, buternu i propionsku kisleinu. Za razliku od mlečne kiseline, koja je jako baktericidno ali slabo fungicidno sredstvo, navedene kiseline su odlični fungicidi, te su značajni za kontrolu aktivnosti gljivica (plesni i kvasaca) u eventualnoj naknadnoj fermentaciji. Na taj način se povećava “aerobna” stabilnost, pre svega silaža poreklom od kukuruza, što je čest problem koji zadaje glavobolju našim farmerima. 

Meðutim, ovo nisu krajnja dostignuća nauke. Tako, na primer, već su izvedena istraživanja u vezi mogućnosti kloniranja gena za sekreciju enzima celulaze u bakterije mlečnog vrenja, u cilju povećanja svarljivosti silaža od kabastih hraniva, ali pri tome nisu postignuti značajniji rezultati, dok je kloniranje gena za povećanu produkciju enzima amilaze, u cilju boljeg iskorišćavanja skroba, dalo pozitivne rezultate.

Kod nas su još uvek biološki dodaci nedovoljno poznati, i koriste se uglavnom na velikim farmama. Pored loše finansijske situacije u agraru, razlog za to je i nedovoljna edukacija farmera ali i mala reklamna kampanja. Nasuprot tome, u Velikoj Britaniji gde se u najvećoj meri siliraju trave i travno-leguminozne smeše, od svih dodataka koji se koriste pri spremanju silaže čak 60% čine inokulanti. Značajna prednost koja ide u prilog ovoj vrsti dodataka je i niska cena, potpuno odsustvo bilo kakvih štetnih efekata po ljude i životinje, jednostavnost pru rukovanju, kao i male doze koje su potrebne.

U narednoj tabeli su prikazane vrednosti za odreðene parametre koje su eksperimentalno utvrðene pri siliranju različitih sirovina u domaćim uslovima. Statističkom obradom rezultat utvrðeno je značajno povećanje sinteze mlečne kiseline kao glavnog konzervansa u siliranom materijalu. Takoðe, utvrðeno je i značajno smanjenje količine amonijačnog azota kao pokazatelj mikrobijalnog razlaganja proteina, što je naročito bitno za silaže leguminoza koje sadrže velike količine kvalitetnih proteina.

Biohemijske promene u silažama od različitih sirovina bez i sa inokulantom, g/kg SM

NZ = nije značajno; * = P < 0,05;  ** = P < 0,01;