Prof. dr V.A. Pogodajev, šef katedre Poljoprivrednih tehnologija Karačajevo čerkeske Državne tehnološke akademije
E.A.Morenko – naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta stočarstva i proizvodnje stočne hrane, Stavropolj
E.A.Kic – mlađi naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta stočarstva i proizvodnje stočne hrane, Stavropolj
PRODUKTIVNOST I SMANJENI MORTALITET NERCA TIPIČNE RASE PRI KORIŠĈENJU BIOLOŠKOG STIMULATORA KIM

Gajenje divljih životinja sa skupocenim krznom je jedna od najmlađih grana poljoprivrede koja postoji manje od 100 godina.
Gajene u kavezima životinje sa skupocenim krznom su potomci divljih životinja, koje i danas slobodno žive u divljini. Za vreme pripitomljavanja osnovni fiziološki parametri, većina eksterijernih i interijernih osobina divljih životinja gajenih u kavezima se delimično promenila. Ovde se mora reći da se najveće promene zapažaju u boji i strukturi krzna, veličini tela, reproduktivnoj funkciji. Na primer, zabeleženo je mnogo mutacija boje krzna, što je bilo iskorišćeno za dobijanje takvih varijanti koje ne postoje u prirodi.

Tehnologija gajenja životinja u kavezima je, takođe, pretrpela dosta izmena. Dok se u prvo vreme stremilo stvaranju uslova gajenja sličnih onima u prirodi, u poslednje vreme se životinje gaje u kavezima sa vrlo ograničenom kvadraturom. Takođe, detaljna istraživanja u oblasti njihovih nutricionističkih potreba su dovela do uprošćavanja i pojeftinjenja procesa ishrane.

Gajenje nerca predstavlja osnovnu granu krznarstva, ali razvoj te grane se koči čestim infekcijama i problemima sa imunitetom, koji se veoma često sreću kod mladunčadi ovih životinja. Kao što pokazuju rezultati epizootoloških istraživanja i analiza, skoro sve ženke nerca su zaražene plazmocitozom. Takođe, široko rasprostranjeni problemi varenja i narušenog delovanja respiratornih organa u uzgajanju nerca su, u stvari, samo posledica imunopatoloških problema. A glavni uzrok je ovde, u suštini – delovanje uslovno-patogenih bakterija iz različitih taksonomičnih grupa. Jedan od najefikasnijih načina borbe sa takvim imunodeficitnim stanjima su BIOMODULATORI. Upravo biomodulatori širokog spektra dejstva su u ovoj situaciji najefikasniji, zato što se prilikom imunodeficitnih stanja blokiraju ne samo gumoralni i ćelijski sistem imuniteta, već se inhibiraju i parenhimske ćelije i drugih funkcionalnih sistema. A to znači da preparat koji obnavlja imune sposobnosti mora, u najmanju ruku, da bude biofunkcionalan: da stimuliše imunitet i aktivizira blokirane ćelije i funkcije parenhimskog tkiva (Emeljanenko P.A., 1997).

Sve te uslove ispunjava Kompleksni imunostimulator (KIM), jer on reguliše imunitet i povećava otpornost organizma ka stresovima povezanim sa štetnim delovanjem sredine, kao i sa nekim osobenostima uslova gajenja divljih životinja.
Mi smo razradili i eksperimentalno ispitali novi kompleksni biološki aktivan preparat (KIM), koji poseduje sve osobine imunomodulatora, a napravljen je po tehnologiji zaštićenoj patentom, od oplođenog kokošijeg jajeta (Patent na pronalazak № 224221).
Ovaj preparat se najčešće koristi u uzgoju krznenih životinja, radi smanjenja imunodeficitnih stanja povezanih sa rastom i linjanjem štenića.

Sastav preparata
100 ml datog preparata sadrži:
– 20 ml biološki aktivne jajčane mase;
– 79,7 rastvora hlorida natrijuma 0,9%;
– 0,3 ml konzervansa

Ovaj pronalazak, u poređenju sa svojim prototipovima i drugim poznatim tehničkim rešenjima ima sledeće prednosti:
– biostimulator, koji se dobija predloženim pronalaskom, ima efekat terapije tkiva, hidrolizoterapije, organoterapije, nespecifične proteinoterapije, a takođe ima i baktericidni efekat;
– način pripreme daje mogućnost dobijanja preparata ne samo sa terapijskim efektom, već koji u sebi ima sačuvane korisne osobine jaja: visok nivo aminokiselina, vitamina i hormona, visoke pokazatelje imuniteta, aktivizaciju nivoa metabolizma;
– jeftiniji način proizvodnje;
– osnovne metode, preparati i oprema korišćena prilikom dobijanja preparata KIM su veoma dostupni.

Prvi put u slučajevima imunopatologija kod nerca, izučena je specifična aktivnost biomodulatora – oni ne izazivaju odstupanja od fizioloških normi funkcionisanja osnovnih sistema, ne narušavaju proces imunogeneze kod životinja posle imunizacije, poboljšavaju usvajanje hranljivih materija i pozitivno utiču na ubrzano povećanje telesne težine životinja.
Na osnovu podataka dobijenih prilikom proučavanja uticaja preparata KIM na rast, razvoj i interijerne parametre nerca različitih polnih i uzrasnih grupa, dati su predlozi i rekomendacije o sprovođenju lečenja i preventivnih mera različitih oboljenja krznara.
Naučno-proizvodni eksperiment je sproveden na krznarskoj farmi „Šumski ključevi“ Špakovskog rejona Stavropoljske oblasti Rusije.
Cilj tog eksperimenta je bio – proučavanje uticaja novog biogenog stimulatora na reproduktivne osobine i pokazatelje otpornosti organizma mužjaka nerca. Zadaci istraživanja su bili sledeći: odrediti optimalne doze i količinu dnevnih davanja preparata, proučiti pokazatelje otpornosti organizma mužjaka prilikom korišćenja biogenih stimulatora, proanalizirati rezultate parenja nerca i kvalitet sperme mužjaka pod uticajem stimulatora. Rezultati analiza reproduktivnih sposobnosti nerca pod uticajem upotrebe KIM-a pokazuju da postoji velika razlika između eksperimentalne i kontrolne grupe. Primena KIM-a je pozitivno uticala na aktivnije učešće u parenju, ranijem početku i završetku sezone parenja i štenjenja, smanjenju procenta besplodnih ženki, povećanju broja uspešno oštenjenih ženki, povećanju plodnosti, smanjenju smrtnosti i nerazvijenosti kod štenića. Najbolji rezultati su postignuti prilikom davanja životinjama injekcije KIM-a u dozi od 0,1 ml na 1 kg žive mase.
Primena preparata na štenićima različitih polnih i uzrasnih grupa dovela je do sledećih rezultata: mladunčad je dobro rasla i razvijala se, smanjili su se slučajevi smrtnosti, kao i oboljenja organa za varenje i pluća.
Posle presađivanja, telesna težina štenića koji su koristili KIM je bila veća nego težina štenića iz kontrolne grupe; i to, kod mužjaka veća za 21%, a kod ženki za 13,1%. Štenići-mužjaci iz eksperimentalne grupe su šezdesetog dana eksperimenta bili teži za 16% više nego štenićimužjaci iz kontrolne grupe, a ženke za 10,3% teže nego one iz kontrolne grupe.
Na kraju eksperimenta izvršena je vizuelna ocena stanja krznenog pokrivača životinja i ustanovljeno je da je procenat životinja sa poremećajima u formiranju krzna u kontrolnoj grupi bio za 47–59% veći nego u grupi koja je koristila KIM!
U eksperimentalnoj grupi povećanje prirasta je bilo od 12 do 55% veće nego u kontrolnoj grupi, dok je smrtnost bila veća u kontrolnoj grupi čak za 18–20%.
Najbolji rezultati su dobijeni prilikom davanja injekcije KIM-a tri puta dnevno u dozi od 0,05ml na 1kg žive mase. Štenići su prestizali svoje vršnjake iz kontrolne grupe po rastu i razvoju, kao i po kvalitetu krznenog pokrivača.

Korišćenje kompleksnog imunomodulatora KIM je, takođe, ekonomski rentabilno. Godišnja dobit, preračunata na jednu ženku, iznosi 486 rubalja, to jest oko 16 eura.

Prof. dr V.A. Pogodajev, šef katedre Poljoprivrednih tehnologija Karačajevo čerkeske Državne tehnološke akademije
E.A.Morenko – naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta stočarstva i proizvodnje stočne hrane, Stavropolj
E.A.Kic – mlađi naučni saradnik Naučno-istraživačkog instituta stočarstva i proizvodnje stočne hrane, Stavropolj