A.A.Muzika – magistar poljoprivrednih nauka, šef Odeljenja proizvodnje mleka i govedine, Državno preduzeće „Beloruski naučno-istraživački institut stočarstva“, Belorusija
NAUČNO ZASNOVANE KOLIČINSKE NORME PROSTIRKI KOD GOVEDA

Slama u stočarstvu je neophodna ne samo u svojstvu stočne hrane već i kao „klasični“ materijal za prostirku kod goveda. Ona odlično upija vlagu i čuva toplotu ispod ležećih životinja. Prema podacima naših i inostranih naučnika, broj oboljenja kod krava je mnogo manji ako se one drže nevezane, u velikim prostorijama gde je deo za ležanje opremljen mekom prostirkom, nego ako se drže vezane, na golom betonu, bez ikakvog prostirača.

Jedan kilogram slame je u stanju da upije 3–4 kg vlage. Sposobnost upijanja vlage od strane slame zavisi od tipa žetve i tehnologije njenog korišćenja – isitnjena slama ima sposobnost upijanja vlage 398%, presovana slama – 323%, a prosto rasuta – 220%. Takođe, veću sposobnost upijanja vlage ima slama dobijena od ozimih vrsta pšenice. Ona je bogata i kalijumom, azotom i fosforom, što povećava i kvalitet prirodnog đubriva koje se dobija mešavinom balege i slame. Sadržaj azota u takvom đubrivu iznosi – 45%, fosfora – 0,23%, kalijuma – 0,5%, kalcijuma – 0,4%, magnezijuma – 0,11%. Izuzetno svojstvo slame se ogleda i u njenoj sposobnosti upijanja štetnih gasova – amonijaka, sumpor-vodonika, itd.

Gubici u toploti preko poda dostižu do 440 kkl /čas na 1 m kvadratni tela životinje. Da bi se nadoknadili ti gubici, životinje moraju da troše značajne dopunske količine energije, što direktno utiče na povećanje utroška hrane po jedinici produkcije, to jest uzrokuje povećanje proizvodnih troškova.
Gubici toplote tela životinje preko poda suštinski zavise od količine i kvaliteta prostirke. Potrošnja toplotne energije za zagrevanje poda u vrednosti od 100 kkl/čas (što odgovara količini utrošene energije na 1 m kv. betonskog ili drvenog poda), u periodu od 12 časova jednaka je kalorijskoj vrednosti skoro 2 l mleka. Prema tome, umesto da krave pretvaraju energiju hrane u gotovu produkciju, one su prinuđene da tu istu energiju troše na zagrevanje poda.

Krava koja leži na golom betonu gubi oko 570 kkl/čas, a krava koja leži na takvom istom podu ali sa prostirkom od slame gubi svega 120 kkl/čas. Računajući srednju produktivnost jedne muzare od 3.000 l mleka/godišnje, za stvaranje takve količine mleka neophodan je utrošak hrane u vrednosti od 6,5 mln kkl. A gubici preko poda bez prostirke sastavljaju samo za period držanja krava u boksovima oko 2,2 mln kkl, što je ekvivalentno količini od 1.000 l mleka.

U poslednje vreme zapažena je tendencija izmene strukture zasejanih površina u korist povećanja proizvodnje žitarica, što povlači za sobom i veće rezultate žetve ne samo u zrnu, već i u slami.

Na farmi goveda „Rasvet“ Kirovskog rejona Belorusije sprovedena su istraživanja sa ciljem opredeljenja optimalnih normi korišćenja slame kao prostirke. U preračunu za jedno grlo u zimskom i letnjem periodu korišćene su različite količine slame (8 kg, 6kg, 4 kg).

Ustanovljeno je da su različite količinske norme iskorišćene slame različito uticale na temperaturni režim mesta za ležanje. Rezultati istraživanja su predstavljeni u Tabeli 1.

Iz rezultata prikazanih u Tabeli očigledno je da je temperatura prostirke, nezavisno od količine slame, ostajala skoro ista, zimi 20,5 C, a leti 35 C. U letnjem periodu, nezavisno od količine, temperatura se podizala za 17 stepeni C, a u zimskom periodu za 16 stepeni C.
Jedan od vidljivih rezultata unošenja različite količine slame se ogledao u tome što je u slučajevima deblje prostirke zapažena je tendencija dužeg čuvanja toplote.
Što se produktivnosti tiče, grupa krava koja je dobijala 8 kg prostirke po grlu u zimskom periodu je pokazala mnogo veću produktivnost. Očito da je to povezano sa činjenicom da su ta grla trošila manje energije na zagrevanje ležaja, a više na produkovanje mleka.
Opredeljivanje komfora uslova držanja je sprovedeno uz pomoć davanja ocena za razne pokazatelje, a potom njihovo sabiranje, u skladu sa predlozima V.D.Stepuro (1983).
Ako se pogledaju zbirni rezultati ocene komfora uslova držanja, postaje očigledno da se optimalnom može smatrati norma od 8 kg slame za prostirku na 1 grlo dnevno.
(Tabela 2)

Na taj način, svrsishodno je uvećati količinu slame za prostirku do 8 kg na 1 grlo dnevno. Prosta računica pokazuje da pri takoj količini prostirke, za period držanja životinja u boksovima, od celokupnog broja grla u zemlji se može dobiti 30–35 mln tona visokokvalitetnih organskih đubriva, koja sadrže u sebi 350 hiljada tona jedinjenja azota, 80 hiljada tona fosfora, 250 hiljada tona kalijuma, 45 hiljada tona magnezijuma. Za kupovinu ovolike količine đubriva, sa takvim hemijskim sadržajem, bilo bi potrebno potrošiti 350–370 mln dolara.

A.A.Muzika – magistar poljoprivrednih nauka, šef Odeljenja proizvodnje mleka i govedine, Državno preduzeće „Beloruski naučno-istraživački institut stočarstva“, Belorusija